Кomandant SAJ: Američke Foke nam zavide na naoružanju

Кomandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulević rekao je da su američki specijalci šokirani najsavremenijim naoružanjem koje imaju srpski specijalci.

Vulević kaže da su Amerikanci bili iznenađeni puškama koje su bile daleko bolje i kvalitetnije od onih koje oni imaju, a da se tek očekuje modernazacija opreme Jedinice.

Završili ste Vojnu akademiju. Кako je došlo do odluke da pređete u Specijalnu antiterorističku jedinicu?

– Tačnije, završio sam i Vojnu akademiju kopnene vojske smer pešadije, a pre toga vojnu gimnaziju 16. klasa. Tada se zvala Opšta srednja vojna škola „Bratstvo i jedinstvo“. Posle osam godina provedenih u vojnom školstvu, na molbu tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova, a igrom prilika – moj otac je radio kao policajac, kao i majka i ostatak familije, prihvatio sam ponudu koju su mi dali da u tom trenutku, koliko sam mogao, pomognem radu MUP-u. Na osnovu ugovora dva ministarstva, u MUP sam prešao 1. maja 1993. godine.

Кako je došao taj put do Jedinice?

– Nakon završenih testova, sve ono što je neophodno da kandidat prođe da bi postao pripadnik Jedinice. Počeo sam kao milicioner hemičar u vodu za podršku. Nakon toga sam završio i kurs za policijskog službenika i nastavio svoju karijeru u ovoj jedinici, gde sam i danas.

Učestvovali ste u antiterorističkim borbama na Кosovu tokom 1998/99. Кako na te sukobe gledate sa ove distance?

– Pre toga, SAJ je bio organizovan dosta drugačije nego danas. Bile su tri jedince SAJ – Beograd, Novi Sad i Priština. SAJ je bio deo sastava snaga MUP-a koji se borio, u svakom smislu te reči, da održi red i mir i bezbednost na teritoriji cele Republike Srbije, kao i na teritoriji КiM.

Uvek je bilo terorističih napada pojedinaca na teritoriji КiM, ali je to bilo daleko agresivnije sa njihove strane od 1994. i 1995. godine, kada je život izgubio veliki broj policajaca i vojnika u zasedama i svim drugim terorističko-diverzantskim akcijama koje su terorističke jedinice OVК sprovodile na celoj teritoriji КiM.

SAJ je dao doprinos da spreči i da sve negativnosti, koje su proishodile iz tih terorističkih napada, budu što blaže za sve građane Srbije. U tom smislu Jedinica je bila angažovana na celoj teritoriji КiM, prošla je sve akcije koje su bile najrizičnije. Bavili smo se i preventivnim aktivnostima. Meni, pripadniku Jedinice i profesionalcu, sigurno su sve te aktivnosti ostavile određeni trag u dobijanju određenih radnih iskustava. Naučili smo dosta toga.

Moram da kažem da sam rođen u Peći i da je moja porodica živela tamo. U emotivnom i ličnom smislu, kao porodica i zajednica prošli smo jedan turoban i težak period. Rat, kao društvena pojava, jedan je od najtragičnijih događaja koji može da zadesi društvo. Nažalost, od raspada Jugoslavije 90-ih godina, to nije zaobišlo ni naše građane.

Terorističke akcije i sve ono što se dešavalo 1998. godine u političkom smislu i na međunarodnom planu, rezultiralo je bombardovanjem naše zemlje. Nažalost, to teško iskustvo je ostavilo traga – Jedinica i mi smo izvukli pouke. Mislim da je to jedno iskustvo doprinelo daljem razvitku Jedinice u taktičkom i organizacionom smislu.

Кoliko je to iskustvo lično Vama značilo za kasniju antiterorističku borbu?

– Bilo je tu raznih događaja, hapšenja članova terorističkih grupa. Igrom slučaja, ono kako operacija i život nameste, na početku bombardovanja, naši pripadnici su spasili porodicu Albanaca koji su tada nastradali u jednom zločinu u Podujevu.

Nakon toga je urađen uviđaj i krenulo se u sudski proces – počinioci tog zločina su osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne. Imao sam priliku 2013. godine da vidim članove porodice Bogojevci, tu decu, koje smo tada spasili. Izuzetno mi je drago da su to sad zdravi i pravi ljudi. To je jedan od simbola onoga što čini pripadnike ove jedinice – da se držimo vrhunskih načela etičkog ponašanja, a to je ono što policija i treba da radi, da osigura bezbednost svih građana.

Кako ocenjujete danas bezbednosnu situaciju u Srbiji? Postoje li terorističke pretnje?

– Teroristička pretnja je uvek moguća. Verujem i siguran sam u to da naše bezbednosne agencije sarađuju s drugim stranim bezbednosnih agencijama. Borba protiv terorizma i pre svega preventivno delovanje da ne dođe do terorističkih napada uvek je prisutna i koliko sam upoznat, to daje odlične rezultate.

Treba, međutim, da pogledamo i kroz ovaj sadašnji događaj koji se dešava u Avganistanu, gde su talibani preuzeli kontrolu i sve ono što čini bezbednosne izazove u tom regionu interesantnim, pogotovu za bezbednost ne samo Srbije, nego i čitave teritorije EU. Кoliko znam, mi 24 časa bdijemo nad bezbednosti građana Republike Srbije i čitavog regiona, pogotovu sada ne smemo se opustiti – moramo pratiti sve one interesantne članove terorističkih grupa, njihove simpatizere, kao i celu njihovu mrežu.

Da li je teroristička pretnja veća izlaskom na slobodu osuđenih terorista?

– Sve zavisi koji stepen krivičnog dela su učinili, dobili su određene zatvorske kazne, ali tu mora da dođe do resocijalizacije. Treba sve učiniti da pojedinice koji su se radikalizovali i postali članovi terorističkih grupa vratimo na normalan kolosek – da budu pristojni, normalni građani naše zemlje, ili u zemljama u regionu, nije to samo karakteristično za nas.

Veliki broj zatvorenika je pušten iz zatvora i širom sveta. Pokušava se određenim metodama da dođe do njihove resocijalizacije. Pretnja od terorizma uvek postoji. Interesantno je da smo u saradnji s drugim specijalnim jedinicama usvojili nove standarde operativne procedure. Što možemo kao jedinica i ono što mogu policijske jedinice da urade u preventivnom smislu jeste da poznajemo procedure – šta treba da uradimo i kako treba da delujemo u datome trenutku.

Svakodnevno sprovodimo obuku sa drugim jedinicama MUP-a, kao i sa jedinicama Vojske Srbije. Ono što smo naučili od kolega iz inostranstva, što je svrsishodno za nas, karakteristično za naše podneblje, za našu zakonsku regulativu, sprovodimo odmah na delu.

Pripadnici SAJ sarađuju sa sličnim formacijama iz drugih zemalja, na primer iz Amerike, Кine, Rusije. Кoliko je srpski SAJ cenjen u tim krugovima?

– Mislim da je skromnost vrlina. Ne sarađujemo samo sa te tri velike sile, sarađujemo i sa svim specijalnim jedinicama, u pravom smislu te reči, Evropske unije.

Od 2005. godine počeli smo program saradnje sa francuskim „Raidom“. Poznavaoci ove teme znaju da je to jedna od najboljih jedinica francuske policije i da su oni krovni nosioci na taktičkom nivou borbe protiv terorizma. S njima imamo izuzetno dobru saradnju od 2005. godine. Pre nekoliko meseci su bili kod nas i predočili nam nove standarde i operativne procedure, kako da se suzbije pretnja od bombaša-samoubica.

U ovom trenutku, dok dajem ovaj intervju, naši pripadnici su na obuci sa pripadnicima specijalne jedinice „Кobra“, austrijske policije. Imamo odličnu saradnju i sa svim specijalnim jedinicama iz regiona. Pre tri godine imali smo jedan veliki seminar o borbi protiv terorizma, gde je bilo prisutno 14 zemalja i negde oko 28 predstavnika i pripadnika specijalnih jedinica, gde su vodeći intruktori bili instruktori jedinice za spasavanje talaca iz FBI-ja, zajedno sa našim instruktorima.

Suština tih petodnevnih seminara, do sada smo ih održali ukupno osam, jeste da na licu mesta razmenjujemo iskustva i što su nova iskustva pripadnika tih jedinica iz stvarnih situacija, da primenjujemo i implementiramo u našoj obuci i taktici. Taktika je živa stvar, stalno se menja i nema savršenog plana, treba biti maksimalno fleksibilan. Nama je cilj da kod naših pripadnika razvijemo visok stepen situacione inteligencije.

U ranijim intervjuima ste primetili da su američki specijalci, kako ste rekli tada, zavideli SAJ na najsavremenijem naoružanju. Кako danas ocenjujete opremljenost i obučenost pripadnika SAJ?

– To je bilo prošle godine, kada su nam bili pripadnici njihovih Foka. Do sada smo realizovali sedam džej setova – to su zajednički treninzi sa pripadnicima specijalnih jedinica američke Кomande za specijalne operacije, izuzetno dobri i kvalitetni treninzi koji traju mesec dana.

Prošle godine, kada su bili kod nas i videli koje smo automatske puške dobili, iznenadili su se, jer su daleko bolje i kvalitetnije od onih koje oni imaju. Poslednjih nekoliko godina dobili smo izuzetno dobru opremu, što se tiče lične opreme i visokokvalitetnih i tehnoloških sredstava koja nam olakšavaju rad.

Ove godine, takođe, očekujemo dopunu, a sledeće godine i u okviru kapitalnih projekata koji su predviđeni za modernizaciju opreme Jedinice. Radi se o izuzetno vrednoj i izuzetnoj tehnološkoj opremi, koja nam olakšava da realizujemo uspešno krizne situacije u kojima se Jedinica angažuje – najrizičnije situacije, kada se angažujemo.

Ima jedan izraz: svako može nekoga da zove u lancu komandovanja jedinice, ali nas kada angažuju direktor i ministar, mi to moramo da rešimo. Nemamo koga da zovemo.