Milo otima manastir?!

Predsednica cetinjske Skupštine Dejana Dizdar zakazala je za utorak, 14. septembar, sednicu na kojoj će jedna od tačaka dnevnog reda biti i glasanje povodom peticije „građanske inicijative za vraćanje Cetinjskog manastira takozvanoj Crnogorskoj crkvi“.

Za istoričara Aleksandra Rakovića to glasanje neće imati nikakav uticaj na dalju sudbinu sedišta Crnogorsko-primorske mitropolije SPC.

– Odbornici sa Cetinja mogu da izglasaju šta god hoće, pa čak i da je Crna Gora na Marsu, ali to neće imati nikakav značaj. Cetinjski manastir mogu da otmu isključivo fizičkom silom i nasiljem, ali pokazalo se prilikom ustoličenja da to više nije moguće. Jednostavno, ovo je događaj kome ne treba pridavati apsolutno nikakav značaj – tvrdi Raković.

Prema njegovim rečima ovakvim pokušajima deo crnogorske opozicije okupljen oko Mila Đukanovića ima za cilj da „motiviše“ ekstremiste u svojim redovima, ali i stvori pogrešnu sliku da je Crna Gora „duboko podeljena“.

– Ne postoje nikakve duboke podele u Crnoj Gori. Ogromna većina naroda je za Srpsku pravoslavnu crkvu, a ostatak čini „mikro Crnu Goru“. U slučaju da bilo šta pokušaju nasilno, onda će to biti pokušaj terorizma na koji država mora da reaguje – poručuje Raković.

Zahtev je podnet još 6. jula, ali je uvršten na sednicu koja će se održati samo desetak dana nakon što je na Cetinju grupa ekstremista pokušala nasilno da spreči ustoličenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija upravo u ovoj svetinji koja je i sedište Mitropolije.

Jovan V. Markuš, nekadašnji gradonačelnik Cetinja, publicista i istoričar je u prvoj izjavi povodom predstojeće sednice naveo da odbornici mogu da izglasaju i da je vlasnik manastira Diznijev crtani junak – Miki Maus. On za „Vesti“ pojašnjava da Skupština Cetinja nema pravnih mogućnosti da odlučuje o tuđoj imovini.

– Potpuno je jasno da posle propalog pokušaja da se spreči elementarno versko pravo ustoličenja već izabranog mitropolita, čelnici propale diktatorske vlasti sada ponovo žele da iskoriste Cetinje kao pozornicu za vraćanje u politički život. Nažalost, jasno je da se sve ovo radi pod rukovodstvom Mila Đukanovića, aktuelnog predsednika Crne Gore i DPS – kaže Markuš.

Na konstataciju dela javnosti da je Cetinjski manastir u vlasništvu opštine, ali i Crnogorske pravoslavne crkve, Markuš poručuje da je reč o „lažima i obmanama neznalica i pokvarenjaka“.

– Gospodar Zete Ivan Crnojević je 1484. sagradio manastir Rođenja Presvete Bogorodice, u vreme dok nije postojalo Cetinje kao grad i zaveštao ga zajedno sa zemljištem Zetskoj mitropoliji, drevnoj episkopiji koja je 1219. osnovana apostolskom misijom Svetog Save na Miholjskoj Prevlaci. U stvari, današnje istorijsko jezgro Cetinja je metoh manastira Rođenja Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira. O tome postoji sačuvana Povelja (Hrisovulja) ktitora Gospodara Ivana Crnojevića iz 1485. i Zakon koji je doneo da bi zaštitio za buduća vremena manastirsku imovinu. Knjaz i gospodar Nikola I Petrović Njegoš je 1895. na sličan način potvrdio i osnažio hrisovulju gospodara Ivana Crnojevića, donoseći Ukaz o pravu svojine u kojem piše i sledeće: „Ovijem najsvečanije potvrđujemo manastiru pravo svojine zemljišta, na kom se cetinjska varoš, Naša Prestonica, podiže, te dajemo svakome na znanje, da ovo zemljište ostaje za sva iduća vremena u isključivoj svojini Cetinjskog manastira sveto i neprikosnoveno. Sveta Cetinjska Mitropolija bdiće nad ovim manastirskim pravom, Gospodarom Ivanom Crnojevićem darovanim i ovim Našim Ukazom potvrđenim.“ Valjda su obojica znali ko je vlasnik Rođenja Presvete Bogorodice Cetinjskog manastira. To su znale čak i komunističke vlasti – zaključuje Jovan V. Markuš.

Strah za lično bogatstvo

Na naše pitanje mogu li se na Cetinju očekivati novo nasilje u slučaju da Skupština izglasa „vraćanje“ manastira nepriznatoj Crnogorskoj crkvi, Markuš kaže da se plaši mogućih posledica takve odluke.

– Imajući u vidu haos koji su priredile vođe palog diktatorskog režima, što je po meni imalo sva obeležja svojevrsnog pokušaja državnog udara, plašim se novog pokušaja „odbrane Crne Gore“ mada je niko nije napao. Nažalost, jedan broj građana Cetinja i Crne Gore su poverovali Đukanoviću ne shvatajući da njega jedino zanima da sačuva svoje bogatstvo ne vodeći računa ni o državi ni o narodu – kaže Markuš.

Spor pred Upravom za katastar

Direktor Uprave za katastar i državnu imovinu Koča Đurišić uputio je upozorenje prestonici Cetinje u kojem se navodi da je pred ovom Upravom vodi više postupaka po zahtevu Pravoslavne Mitropolije Crnogorsko Primorske.

„S tim u vezi dužni smo Vas upozoriti da bi svako postupanje i raspolaganje gore navedenom imovinom od strane Prestonice Cetinje pre pravosnažnog okončanja postupaka pokrenutih pred Upravom za katastar i državnu imovinu, predstavljalo protivpravno postupanje i zloupotrebu prava“, navodi se u saopštenju direktora Uprave za katastar i državnu imovinu Crne Gore.

Vređao SPC i Srbiju

Milo Đukanović je u intervjuu zagrebačkom „Jutarnjem listu“ oštro napao i izvređao Srbiju i SPC. Mitropolita Joanikija nazvao je „izdajnikom“, „krvavim“ i „mitopolitom desantno-helikopterske crkve Srbije“. SPC je za njega „kvaziverska zajednica“ i „retrogradna klerofašistička menažerija“ koja je „odgovorna za većinu zločina koje je taj nacionalistički projekat počinio od devedesetih godina do danas“, vlada Crne Gore je „teokratska i kvislinška“, a izjave predsednika Vučića je, ni manje ni više, nego poredio sa „Hitlerovim 1939. godine“.

Na ovakve napade Đukanovića reagovalo je više političara iz Srbije i regiona. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je reagujući na izjavu Đukanovića „da bi Srbija Kosovo bez Albanaca i Crnu Goru bez Crnogoraca“, da se iza tih reči krije Đukanovićeva podsvest, jer je on zapravo taj koji želi Crnu Goru bez Srba.

– Želim Crnu Goru u kojoj će da žive Crnogorci, Srbi, Albanci, Bošnjaci i svi ostali, samo da svi imaju pravo da budu ono što jesu. On želi da stvaranjem Crnogorske pravoslavne crkve pokaže da tamo nema SPC – rekao je predsednik Srbije.

„Odbegli vođa propalog puča na Cetinju mora biti svestan da njegova politika, koja se samo zasniva na iznalaženju stranih i domaćih izdajnika, od hrvatskih, crnogorskih, albanskih, a sada srpskih, ne može zamagliti ličnu nameru da spreči Crnu Goru na putu pomirenja, ekonomskog progresa, oslobođenja zarobljenih institucija i integracije u Evropsku Uniju“, saopšteno je iz kabineta crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića.