Deca su čovekova krila, pa važući brojno dečje prisutvo u hramu Svetog Save u Parizu, u subotnje popodne, na Vrbici, po izrazima lica prisutnih moglo se zaključiti da se sreća u svima rasplinula, samo što ne polete. Iako je u Francuskoj školski raspust i mnogi naši zemljaci su u otadžbini, ipak su osmehnuti prote Nikola i Slaviša, odeveni u svečane crveno-zlatne odore, iskazali oduševljenje zbog prisustva više desetina najmlađih i videlo se – uživali su kao retko kad.
Sa puno blagosti, nežnosti i topline sveštenici su delili deci ikonice, svakog od njih po glavici pomilovali, nameštali im zvončić na prsa… Deca vole da ih hvale i oko njih obigravaju, pa se dodatno razleteli, crkvu su u igraonicu pretvorili, niko da ih ukori, naprotiv, vernici tumače: „Crkva puna dece kao košara puna jaja“.
Za koji dan, biće sve puno i prepuno šarenih jaja, a za dan Vrbice predviđen je „dolazak Isusa Hrista u Jerusalim“, treba ga dočekati, mahati mu vrbinim grančicama, kosicu ulepšati upletenim venčićima, sa predvodnicima sveštenicima obaviti trokratni ophod oko crkve (istina, u pariskom hramu je to jedino moguče u krug kroz nekoliko vrata sa kratkim izlaskom na ulicu). U ručicama mališana su zvončići njihov veseli zvuk se stapa u ođek velikog zvona sa vrha bogomolje iz ulice Simplon i širi daleko, da ga Pariz čuje.
Uvek je Vrbica dan za pamćenje i sećanje.
– Iz Jagodine sam. Mene je baka vodila na Vrbicu, svega se sećam. A ja doveo Sašu (5) i Lolu (3) i oni će se ovoga sećati – prijavljuje mladi tata Miloš Brkić.
Marija Minić je pre 16 godina iz Mladenovca stigla u Pariz, sada je prigrlila svoje bliznakinje Ninu i Lolu (8) i govori:
– Slavimo, naravno. Evo i zvončića, držimo ih uz ikonu, Slava nam je Aranđelovdan. Bojićemo oko 60 jaja, razdelimo ih prijatejima Francuzima, Jevrejima, Arapima.., za sve njih je to poseban doživljaj.
Unutar hrama dugačak sto pretvoren u žbunove vrbi i kao da poziva:»Priđi mi». Pozivu se ne može odoleti.
– Doneli smo vrbe iz Božje šume, iz Pontuaza, 50 kilometara udaljenog od Pariza – saopštava bračni par, fotografišu se za „Vesti“, a ne prijavljuju ime.
Jedanaestomesečni Vasilije Vanić, u naručju je mame Aleksandre, ništa mu nije jasno, a šarajući okicama nagoveštava da neće zaplakati. Anastasija Halavanji (3) i Sofija Gajić (4) rširom otvorile okice, sve im se dopada.
Dečkića Alekseja, dva zvončića mu oko vrata, zadirkuje i gurka jedna devojčica, on kao da se brani, a nije mu mrsko, potom, samo na trenutak prekida slatku igricu, na papir velikim slovima piše da mu je nadimak Aki, šapuće da se još zove i Duval Lazić i pogleda u tatu Luisa, tražeći da mu klimanjem glave potvrdi istinitost.
U „Očenašu“ su svi. Prota Nikola objašnjava da je vrba simbol proleća, prva olista i poslednja vene, dok prota Slaviša raspiruje miris tamjana, osveštava vrbu, prska sve prisutne, vernici uzvraćaju krsteći se sa tri prsta.
– Gospodu se pomolimo, Gospode naš, Ti si podigao Isusa Hrista da svet spasi vaskrsenjem. Spasi, Bože, narod svoj! – nastavlja starešina hrama prota Nikola.
A sveće svetlucaju, ikone su u cveću, vernici udruženi, jedna su porodica. I svi oni prolaze kroz Vrbicu kao dan dečje radosti. Istina, mnogi od njih nisu znali da objasne da je vaskrsenje pobeda života nad smrču, svetla nad tamom, pa i naših aktuelnih želja – pobede mira nad ratom, ali su sve saželi sazeli u dve reči:
– To znači sreća!
Nestašni Mihajlo
Dvogodišnjeg Mihajla dovela sestrica Katarina, otrkiva:»Pomalo me sluša» i krenu u trk za njim.
Dva venčića
Stefan Stanković (26) je upleo dva venčića, jedan za porodičnu ikonu, drugi će u njegovu sobu.
Bogatstvo Anđelkovića
Uz Miću je i porodica Anđelković, Leskovčani su.
– Imam šestoro dece: Anđelu (21), blizance Danila i Tinu (18,5) i ovo troje, Melaniju (7), Nataliju (5) i Justina (3). Svako od njih iznad svog kreveta ima krst i na njemu tokom cele godine drži zvončić – nabraja mama Brankica, prisećajući se izreke:“Ko ima šestoro dece, taj na šest mesta ima bogatstvo“.
Tačno! Svaka čast, mama Brankice!
Mića doveo komšiluk
Mića Aleksić, nenadmašni dijasporski aktivista, nekad i rukovodilac Srpskog obrazovnog centra u Francuskoj, na Vrbicu je doveo deset mališana.
– Moje komšije. Hoću da im pokažem običaje, da im se dopadne i da oni budu budući prenosnici – oslikava veteran Mića.
Milena Jovančević (10) i Lea Milić (9) su članovi Mićine družine.
– Tata je iz Aranđelovca, mama iz Paraćina. Oduvek me dovode na Vrbicu. Posle mi zvončić stoji pored ikone, ali zaboravim da se igram s njim – prijavljuje Milena.
Leini su iz čačka, kaže:
– Došla sam po zvončić i vrbu. Lepo je ovde.
Justina svi vole
Majušni Justin Anđelković (3) je najmlađi čtec i ljubimac svih vernika. Redovan na bogosluženjhima, pa je upravo izašao iz oltara, stavio prsti na usta i svim prisutnim dao do znanja da ne smeju pričati. A, uzgred, sebe je prekrstio u – „otac Justin“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
