Zločini nad Srbima u tajnim fasciklama OVK

Već pri prvom koraku u pronalaženju posmrtnih ostataka stradalih u sukobima na Kosovu i Metohiji, što je jedna od tema nastavka dijaloga Beograda i Prištine, ispostavilo se da je naveća prepreka rešavanju ovog pitanja tajna dokumentacija OVK.

Kada su dve delegacije razgovarale u Briselu, albanski predstavnici tražili su od Srbije da otvori vojne i policijske arhive iz perioda jugoslovenske ere, dok je srpska delegacija tražila da arhiv OVK takođe bude otvoren za pregled.

I dok je Beograd pokazao spremnost da se pronađu ubijeni, kosovske institucije su kao i proteklih 20 godina nastavile s opstrukcijom demantujući da OVK uopšte ima arhive.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je posle sastanka da Srbija nikada neće štititi bilo koga i da zbog porodica koje su izgubilli bližnje želi da budu pronađena mesta gde su sahranjeni.

– Suština je da su Albanci tražili da se otvore sve vojne i policijske arhive, ali smo rekli da moraju da otvore arhive OVK da bismo mogli da vidimo gde su ubijani Srbi i drugi nealbanski živalj. Kako smo to izgovorili, kao da smo tražili da naselimo celu zemlju na Merkur ili Veneru za sedam dana – konstatovao je Vučić.

Tragovi sugurno postoje

Prištinska strana najavljuje da će u nastavku dijaloga u Briselu 7. septembra ponovo zatražiti da se otvore arhive, ali odbijaju da dostave svoje podatke gde se nalaze leševi ubijenih Srba, Roma i Albanaca koji nisu podržavali terorističku borbu OVK. Insistiraju na tome da ova formacja, kao gerilska organizacija, uopšte nije imala vojne arhive i upućuju na udruženje veterana.

Jakup Krasnići, bivši portparol OVK, koji je od rata bio na različitim visokim političkim pozicijama, izneo je sličnu tvrdnju.

– Siguran sam da OVK nije imala nijednu organizovanu ili pisanu arhivu – rekao je Krasnići.

Advokat Goran Petronijević kaže da to nije baš tačno, iako arhive OVK nisu uređene jer je reč o terorističkoj organizaciji. Dodaje da kosovski Albanci nemaju preciznu arivu, kao što to imaju uređene države s policijom, vojskom i sudovima, ali da ima podataka o zločinima.

– Ne verujem da je OVK imala arhivu u formalnom smislu, ali pisane podatke, dokumenta, dnevnike i dnevne naredbe sigurno imaju, pogotovo u drugom periodu kada ih je Ričard Holbruk preimenovao iz terorističke formacije u ’oslobodilačku vojsku’. Tada su oni imitirali vojnu strukturu sa svim komandim strukturama i s beleženjem njihovih akcija, kao i ubistva civila. U tom smislu tragovi sigurno postoje – kaže Petronijević.

Upozorava na mogućnost da su neki komandanti terorističke OVK da bi oprali svoju biografiju napisali nove dnevnike i naglašava da se falsifikovanja određenih dokumenata moramo čuvati. Pogotovo što se, dodaje on, to dešavalo i u uređenim sistemima.

– Treba biti oprezan s dokaznom vrednošću toga što oni imaju i spremni su da pokažu – ocenio je Petronijević.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća za Kosovo i Metohiju Zoran Anđelković kaže da ne zna da li ono što kosovski Albanci imaju može da se tretira kao arhiva OVK, ali naglašava da je sve što je relevantan dokument arhivska građa.

– Sigurno je da ima veoma mnogo dokumenata u kojima su neki komandati OVK nešto naredili i napisali. Sigurno ima pisanih tragova gde su se kretali, kako su koordinisali akcije svojih jedinica, postoji i spisak boraca. Pa ako nemaju, neka objasne u Prištini kako neki borci OVK dobijaju ratne plate ili penzije ili neke dodatke za učeše u ratu bez preciznog spiska u kojem stoji da su učestvovali u borbama – ističe Anđelković.

Na pitanje zašto kosovski Albanci ne žele da dostave svoje arhive na uvdi, Anđelković odgovara da je to zato što je u njima precizno navedeno šta da urade i da nijedno ubistvo i etničko čišćenje nije bilo slučajno.

– U tim dokumentima je zapisano da se likvidira recimo, prvi čovek nekog sela jer će ostali da pobegnu. Sigurno u tim materijalima ima pokazatelja za zločin. Nije moguće da postoji logor, a da nije napravljen spisak ko se nalazi tamo i gde je ko završio. Ako nema podataka gde se nalazi, to znači da je nestao, a ne treba biti mnogo pametan i povezati s tim da je ubijen – kaže Anđelković.

Ukoliko Albanci nemaju arhivu kao uređene države, onda se postavlja pitanje koje države to imaju.

Zapad davao logistiku

Goran Petronijević upire prstom u zapadne obaveštajne službe.

– Oni su ih snabdevali oružjem i davali im logistiku i tačno znaju šta se događalo. Posle Kumanovskog sporazuma, kada su se povukle bezbednosne snage SRJ i Srbije i dolaska Kfora, ne postoji mogućnost da obaveštjne strukture NATO nemaju precizne podatke o zločinima koje je OVK počinila. Nisu imali poverenja u našu vojsku i prve jedinice koje su ušle u Srbiju bili su OVK teroristi presvučeni u NATO vojnike, gde su samo oficiri bili iz NATO. Tvrdim da je 99 odsto zločiina koji su počinjeni u tom periodu krvavi potpis pripadnika ovog kontigenta koji je brojao 4.500 lljudi. Zato ističem da je NATO glavni problem u dokazivanju zločina OVK; jer su oni saizvršioci – kaže Goran Petronijević.

Kao primer koliko je NATO spreman da gurne pod tepih zločine OVK, ovaj advokat navodi i avion koji se srušio 2006. godine, a kojim se s KiM vraćao kontigent slovačkih vojnika.

Kaže da imaju dosta dokaza od njegovih saradnika koji su prikupljeni u poslednjih 14 godina, da je reč o namernom obaranju aviona, jer je u njemu bila gomila dokaza o ratnim zločinima OVK.

– Reč je o 42 poginula vojnka koji su na KiM proveli šest meseci, i to u vojnoj misiji. Nemoguće je da nisu imali laptopove, mobilne telefone i druge stvari, ali je sve to sklonjeno i uklapa se u tezu koju smo dobili od Mađara da avion nije pao zato što je nisko leteo, već da se u vazduhu pojavila eksplozija i da je provociran pad aviona – kaže Petronijević.

Dodaje da se iz svedočenja vojnika koji su došli da zamene odlazeći kontigent došlo do informacije da je u avion koji se vraćao kući, izemeđu ostalog, utovareno nekoliko aluminijumskih sanduka s dokazima.