Sumnjam, stvarno, i da očekuju suvisli, istorijski objektivan odgovor na to pitanje. A sumnjam i da će ga, kod većine, i dobiti. A ako i dobiju, neće ih zadovoljiti. Pre svega, zamka je u tome što je pitanje veštačko, političko. Ono je i zamka, jer nudi jedan od dva ekstrema. A baš na toj dilemi je poslednjih decenija izmenjen stav javnog mnjenja, ne samo u Bosni, i sada se svaka strana zubima drži svoje definicije. I naravno da neće da popusti.
Kad su došli hrišćani…
Još malo, još samo malo da ovaj svet dublje skrene s pameti, pa će se na isti način neko upitati da li su Jan Kubis i Jozef Gabis, atentatori na esesovca Hajdriha u Pragu – heroji ili teroristi?
Neko će reći: ajde, nije to isto.
Ma nemojte?!
Mudro pismo iz BečaGodine 1993, rat je dakle bio, u Beč je stiglo pismo iz opkoljenog Sarajeva, u kome načelnik opštine Stari Grad piše kako oni, eto, imaju nameru da dotad Principov most, ranije Latinsku ćupriju, preimenuju u Most Franca Ferdinanda! Austrijanci su im mudro otpisali, poverio mi je tad visoki činovnik u Ministarstvu inostranih poslova, da, ako već hoće da menjaju, neka most nazovu Mostom bosansko-austrijskog prijateljstva. |
Ne tako davno, u sarajevskom "Oslobođenju" u čituljama se pojavila cela strana pomena/počasti Kaukčiji ef. Abdulahu, kao junaku, lideru oružanog ustanka protiv Austrougarske 1878. godine. Ovaj izuzetno uticajni čovek, imam čuvene Begove džamije, kao i dobar broj ostalih vođa velike muslimanske pobune streljani su u odmazdi austrijske okupacione vojske. Vodili su oružani ustanak protiv iste sile 36 godina pre Principa i Mlade Bosne.
Profesor Muhamed Filipović u Sarajevu nedavno podseća da je u to vreme, kada je K und K monarhija anektirala Bosnu, pa posle, iz nje izbeglo 300.000 muslimana, a 30.000 pobijeno!
Hajde da sad Princip pita: Je li hafiz Abdulah Kaukčija, pobunjenik protiv takve Austrije, bio heroj ili terorista?
Pre nešto više od dve decenije, naišao sam u Istanbulu na jednog od Nanića, potomka poznate i prebogate nekad sarajevske porodice. (Decenijama, i nakon što u njoj njih više nije bilo, ljudi su jednu od njihovih kuća u starom delu grada i dalje zvali Nanića vila.)
Na pitanje zašto su njegovi preci otišli iz Bosne, jednostavno mi je odgovorio: "Pa hrišćani došli".
Događaji su se nizali, pa su i ti hrišćani, na razne načine, jedni postali manje, a drugi više podobni onima koji su ih se bojali.
Seljo "više nije pojam"
Ima još jedan Princip vredan pomena svakako, a posebno uz ovu temu. To je Slobodan, s nadimkom Seljo, u familiji – Boba. Predratni student, proglašen je za narodnog heroja u Drugom svetskom ratu, umro 1942. godine na Romaniji, navodno od tifusa. Njegova nagla smrt, negde oko razlaza partizana i četnika, ostala je u porodici pod znakom pitanja koje je, onda, bilo bolje ne postavljati naglas. A Bobu su cenili i partizani i četnici. O tome mi je govorio pokojni Adil Zulfikarpašić koji mi je za vreme ovog poslednjeg rata rekao da mu je Seljo u rodnoj Foči u Drugom svetskom ratu, spasao život, kao partizanu, kad su ga, vezanog žicom, vodili da ga ubiju.
U svojoj knjizi "Bošnjak – Adil Zulfikarpašić" on je kasnije napisao: "Najedanput dolazi Slobodan Princip Seljo – on je bratić Principa atentatora. Bili smo prijatelji. Seljo u bijelom suknenom seljačkom odijelu, u nekim čizmama, pa kaže: ‘Gdje ste pošli?’. ‘Vodimo ga komandantu’, kaže jedan od njih. ‘Ja sam njegov komandant’. Pa uze od četnika moj šmajser i odmah ga dade meni u ruke. Seljo Princip je bio pojam u Bosni."
Svojevremeno, jedan moj poznanik iz Sarajeva napisao je za Gavrila da je "isti terorista kao Brejvik" (to onaj bolesnik što je pobio u Norveškoj 77 nevinih ljudi).
Ne bi me čudilo da neko ko je ostario kao taj moj poznanik, a još ne zna šta je levo, a šta desno, danas upita i da li je Slobodan Princip Seljo, heroj antifašističkog otpora, zaista heroj ili – terorista?
U njegovom slučaju, još nije dotle došlo – ali je i on nestao sa naziva jedne sarajevske ulice. Zajedno s mnogim drugim antifašistima koji su oslobodili i to Sarajevo. Po sistemu: neka nama naši, eto njima njihovi, ni on nije više "pojam u Bosni".
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
