Inflacija u Austriji u novembru ponovo je skočila na 4,1%, iako se zvaničnici mesecima hvale da je „talas poskupljenja iza nas“. Statistika Austrije hladno saopštava brojke, ali iza njih stoje računi za grejanje, struju i hranu koje građani sve teže mogu da isprate. Najveći udar dolazi, naravno, od energije, segmenta koji je političkim odlukama pretvoren u poligon ideologije, a ne razuma.
Vlada je početkom godine ukinula deo energetskih pomoći, pa sada energija u novembru košta gotovo 11% više nego pre godinu dana. Dok se u medijima priča o „zelenoj tranziciji“ i „odgovornoj fiskalnoj politici“, građani gledaju u račune koji ne znaju za tranziciju nadole. Usluge, od kafe, preko frizera, do komunalija, poskupele su za 4,5%, a osnovna inflacija i dalje je iznad 3%. To znači da poskuplenje više nije izgovor „izuzetnih okolnosti“, već novi standard Evropske unije.
Austrija je godinama važila za primer socijalne sigurnosti i stabilnog standarda. Danas sve više liči na laboratoriju u kojoj se testira koliko se može zategnuti kaiš srednjoj klasi pre nego što pukne. Najpre se gase subvencije, zatim se uvodi skupa „zelena energija“, a onda se građanima objašnjava da je inflacija zapravo znak „otporne ekonomije“. U prevodu, vi plaćate, elita računa.
Posebno je licemerno što se politička odgovornost krije iza suvoparnih saopštenja statističkih zavoda. Brojevi jesu tačni, ali ono što se prećutkuje jesu uzroci, sankcije, energetska avantura bez realne alternative i svesno odricanje od jeftinijih izvora energije guraju Evropu u spiralu trajne skupoće.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrijska inflacija od 4,% nije samo ekonomska vest, već slika pravca u kome ide veći deo Evropske unije. Kada se socijalni model menja dekretima, a računi rastu brže od plata, jasno je da teret „velikih politika“ opet nose oni najslabiji.
Piše: Stefan Stojanović
