Ovogodišnji Evrosong održaće se u Beču od 13. do 17. maja, kao 70. izdanje najvećeg svetskog muzičkog takmičenja koje prati oko 160 miliona gledalaca širom sveta. U isto vreme, raste poziv na bojkot, najmasovniji u njegovoj istoriji, pod sloganom „Nema muzike za genocid“. Zašto baš sada, dve i po godine nakon početka izraelskog bombardovanja Gaze u kojima je stradalo ili se vodi kao nestalo između 40.000 i 70.000 Palestinaca?
Sve je počelo 7. oktobra 2023. godine. Nakon terorističkog napada Hamasa usledio je žestok vojni odgovor Izraela koji traje do danas. U međuvremenu evrovizijska muzička takmičenja su se normalno održavala: 2024. u Švedskoj i 2025. u Švajcarskoj. Unutar te zajednice nije bilo organizovanog otpora, tek sporadičnih pojedinačnih istupa. Istovremeno, ispred arena u Malmeu i Bazelu održavani su masovni protesti propalestinskih grupa. Evropska radiodifuzna unija zabranila je palestinske zastave i parole, dok je izraelska predstavnica Eden Golan bila pod pritiskom i pretnjom diskvalifikacije ako ne izmeni politički motivisan tekst pesme „Oktobarska kiša“, koju je kasnije preimenovala u „Uragan“. Island je te godine bio najglasniji i tražio da se Izrael izbaci, po modelu po kojem je Rusija izbačena sa Pesme Evrovizije u Torinu zbog rata u Ukrajini. Pred Evrosong u Bazelu španski premijer Pedro Sančez ponovo je pozvao na isključenje Izraela iz međunarodnih kulturnih događaja. Ipak, ništa se nije promenilo – čak je izraelska predstavnica Juval Rafael te godine osvojila najviše glasova publike.
A onda – preokret. Pred Evrosong u austrijskoj prestonici, više od 1.100 muzičara diže glas. Među njima su Rodžer Voters, Piter Gabrijel, Massive Attack, Macklemore, Mogwai, Of Monsters and Men, Kneecap, Brajan Ino, Sigur Ros i Emeli de Forest. Svi oni traže izbacivanje izraelskog emitera Kan i optužuju Evroviziju za„zataškavanje genocida“ u Gazi. Najavljeni su protestni koncert i masovne demonstracije 16. maja, dan uoči finala. Ruta protesta vodi pravo do bečke Štathale, mesta održavanja takmičenja. U međuvremenu Holandija, Španija, Irska i Island najavljuju bojkot. Slovenija će u terminima polufinala i finala iz Beča emitovati poseban tematski program „Glasovi Palestine“, kroz filmove, dokumentarce, razgovore i analize, od ličnih svedočenja do šireg konteksta dešavanja na Bliskom istoku.
U Srbiji, deo zaposlenih u javnom servisu RTS-a okupljen u inicijativama „Naš pRoTeSt“, Kvir zbor Beograda, SKC u blokadi i „Za slobodu Palestine“ pozvao je na povlačenje sa takmičenja. Ipak, RTS ostaje pri učešću i šalje metal bend Lavina sa pesmom „Kraj mene“, pobednicom nacionalnog izbora.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Dve godine, šest meseci i 15 dana kasnije — zašto tek sada? Od spontanih protesta do organizovanih bojkota, šta se u međuvremenu dogodilo: političko sazrevanje, proračun ili zakasnela katarza savesti?
Piše: Biljana Stepanović
