Izgradnja „Severnog toka 2“, kojim će se udvostručiti ruske isporuke gasa Nemačkoj na ruti kroz Baltičko more, približava se kraju.
Prema ocenama kritičara, izgradnja „Severnog toka 2“ povećaće zavisnost Evrope od Rusije i njenog gasa, dok gasovod izaziva podele u Evropi, ali i povećava jaz izmedju SAD i Evropske unije, pišu svetski mediji.
Sa završetkom gasovoda „Severni tok 2“ ruski predsednik Vladimir Putin se sprema za pritisak na Evropu, piše u časopisu „Forin polisi“ analitičar za pitanja gasa Mihail Korčemkin, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
On ističe da energetsko snabdevanje Evrope, uprkos najavama, neće biti diverzifikovano tim projektom, dok će se izvoz ruskog gasa koncentrisati kroz koridor u Baltičkom moru, zaobilaženjem Ukrajine. Time će Evropa biti dodatno ranjiva na prekid snabdevanja, bilo zbog havarije ili Putinovog hira.
„Putin spreman da koristi gasovod za politički uticaj“
Novi gasovodi obično znače više gasa, ali samo ako se stare rute ne gase, ukazuje Korčemkin, dodajući da ruski Gasprom planira da ugasi neke od gasovoda koji zajedno imaju kapacitet nekoliko puta veći od „Severnog toka 2“. Gašenjem samo jedne rute, Gasprom neće moći da nadoknadi manjak gasa u Evropu u slučaju problema s norveškim snabdevanjem ili tehničkog kvara na Severnom toku 1 i 2.
Istorija „Severnog toka 1“, dodaje se u tekstu, pokazuje da je Putin spreman da koristi gasovod za politički uticaj, kao kada su smanjene isporuke gasa Ukrajini kada ga je Kijev naljutio ili kada je smanjio isporuke zemljama koje su preprodavale ruski gas Ukrajini po nižim cenama od onih koje je Rusija postavila Kijevu.
Putin je 2014. zapretio da će kazniti umešane strane – austrijske, nemačke i slovačke firme – smanjivanjem isporuka gasa tim zemljama. Preprodaja gasa je ipak nastavljena, posle čega je ruski predsednik naložio smanjenje isporuka evropskim zemljama preko Ukrajine za 50 odsto, a potom i Nemačkoj preko Severnog toka, navodi se u Forin polisiju.
Prema ruskim medijima, gambit je naneo gubitak od 5,5 milijardi dolara prihoda Gaspromu i kazne od 440 miliona dolara, ukazuje Korčemkin. Zima je ipak bila topla i manjak je nadoknađen isporukama iz Norveške. Ali je Putinu, kako navodi Korčemkin, od gubitka bilo mnogo važnije da pokaže da može da smanji isporuke Evropi po svojoj volji.
„‘Severni tok 2’ će rasturiti 50 godina stari sistem“
U predstojećim godinama „Severni tok 2“ će rasturiti 50 godina stari sistem kojim je ruski gas dolazio do potrošača u centralnoj Evropi i južnoj Nemačkoj, ocenjuje analitičar za pitanja gasa. S tri ruska gasovoda – „Severni tok 1“, „Severni tok 2“ i „Jamal-Evropa“ koji preko Belorusije i Ukrajine ide do Nemačke – Evropa će biti opasno zavisna od odnosa Berlina i Moskve, zaključuje osnivač i direktor konsultantske kompanije „Ist Juropijan gas analisis“.
Od svih zemlja kroz čije vode Gasprom pravi „Severni tok 2“, jedino Danska nije odobrila projekat. Gasovod prolazi još kroz vode Finske, Švedske i Nemačke. Alternativna ruta koja bi zaobišla danske vode za izgradnju „Severnog roka 2“ mogla bi da košta „stotine miliona dolara“, rekao je predsednik Gasproma Viktor Zubkov za Rojters.
Ruski predsednik je prošle nedelje pozvao Dansku da ignoriše pritisak SAD i „pokaže svoj suverenitet“ dozvolom „Severnom toku 2“ da prođe kroz njenu teritoriju.
Dok je „Severni tok 2“ naišao na protivljenje nekih evropskih zemalja i SAD koje kažu da će se povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa, u finansiranju projekta učestvuje više evropskih kompanija. Pored Gasproma, ukazuje Rojters, polovinu finansiranja za „Severni tok 2“ obezbedile su nemačke kompanije Uniper i Vinteršel, britansko-holandski Šel, austrijski OMV i francuski Anži.
