Nedavno je iz štampe izašla zavičajna čitanka „Botajica“ (Botabolta), knjiga Milorada Vidovića i Milenka Popovića.
Isti autori su prošle godine objavili i zavičajnu čitanku „Vjekovi i vječnost Dugog Polja“. Milorad je samostalno objavio i knjige „Ljubioča priča“, „Obični Botajičani“, “Knjiga – The Book“ i Zbirku prikupljenih narodnih pesama vučijačkog kraja.
Knjige su pobudile veliko interesovanje stanovnika Dugog Polja i Botajice, kao i njihovih potomaka u Australiji i širom sveta. Autori su lako pronašli zajednički jezik, pošto obojica imaju želju da sačuvaju od zaborava sve ono što je vredno u njihovom rodnom kraju.
To je premostilo i fizičku udaljenost između Milenka koji živi u Modriči i Milorada iz Sidneja, i urodilo plodom u vidu nekoliko projekata.
Za čitaoce koji nisu poznavaoci Botajice i Dugog Polja, zabeleženi su gotovo svi geografski i topografski detalji. Razgovarali smo s Miloradom o njegovom radu kao pisca pomenutih knjiga.
Recite nam nešto o Dugom Polju i Botajici?
– Reč je o dva sela koja predstavljaju jednu parohiju, odnosno administrativnu i društvenu celinu. Oba sela smeštena su na obroncima planine Vučijak, na levoj obali reke Bosne, desetak kilometara od Modriče. Nekada su ova dva sela brojala blizu 1.000 domaćinstava, odnosno oko tri hiljade stanovnika. Iz raznih razloga sada sela imaju dvostruko manje žitelja.
O čemu govorite u najnovijoj knjizi „Botajica“?
– Posebnu pažnju smo posvetili tome da su ovde pronađeni tragovi prisustva organizovanog života još u starijem kamenom dobu. Značajan prostor posvećen je našoj novijoj istoriji, za vreme turske i austrougarske vladavine, te lokalnim događajima iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i iz poslednjeg građanskog rata. Posebno treba istaći da su po prvi put objavljeni spiskovi učesnika Prvog svetskog rata, solunskih dobrovoljaca i nasilno mobilisanih od strane Austro-ugarske, koji se nisu vratili kući. Takođe, navedene su i žrtve fašističkog terora u Drugom svetskom ratu, ljudi koji su bili u nemačkom ropstvu i žrtve poslednjeg građanskog rata u kojem su poginula 54 srpska mladića iz ovih sela.
U knjizi spominjete i jednu zanimljivost vezanu za Botajicu, koja ovo selo izdvaja u svetskim okvirima?
– Da, u selu postoji obeležje zanimljivog imena – Bandera. To je visoki betonski stub, koji obeležava tačku prolaska 45. paralele. To znači da je Botajica podjednako udaljena i od ekvatora i od Severnog pola, odnosno nalazi se tačno na sredini Severne hemisfere. U knjizi se govori i o poznatim i uspešnim ljudima rođenim u ovom selu ili koji vode poreklo iz Botajice. To su pre svih doktor astronomske fizike Tea Temim, koja je stigla čak do američke svemirske agencije NASA, zatim dr Milenko Drinić iz Majkrosofta (Microsoft) i univerzitetski profesor Slobodan Dujić. Takođe, prva seoska lepotica Bosne i Hercegovine u narodnoj nošnji bila je Stojanka Vidaković iz Botajice, a njena fotografija bila je zaštitni znak Međunarodnog sajma šljive u Gradačcu. Nisu zaboravljene ni familije iz ovog kraja koje su se doselile u Australiju. Nabrojana su sva prezimena ovih porodica.
Gde se mogu pronaći ove knjige?
– Sve su izdate u Modriči i Srpski kulturni centar dostavio je po primerak svake knjige u jedanaest matičnih biblioteka u Republici Srpskoj, gde će biti sačuvane u trajnoj kolekciji. Knjiga „Botajica“, kao i sve druge pomenute knjige, mogu se pozajmiti na čitanje u gradskoj biblioteci u sidnejskom Liverpulu (Liverpool city Library) i u State Library NSW. Zainteresovani širom Australije mogu je poručiti na čitanje putem servisa „Inter Library Loan“ u svojoj matičnoj biblioteci – objašnjava pisac Milorad Vidović.
Oziji modričkog kraja
Jedna od Miloradovih knjiga zove se „Australijanci modričkog kraja“. Reč je o zbirci podataka o doseljenicima u Australiju iz Modriče i okoline, i o njihovim porodicama.
– Podaci mogu da posluže u razne svrhe, na primer za pisanje biografija i drugih oblika kazivanja o ljudima. To su podaci o ljudima doseljenim iz istog kraja, pa se mogu sagledati kao jedna celina – kaže Vidović, koji i u knjizi „Obični Botajičani“, piše i o nekolicini njih koji žive u Australiji i drugim zemljama širom sveta.
Popović – prosvetar i novinar
Koautor knjige „Botajica“ Milenko Popović je penzionisani profesor psihologije i sociologije, koji je godinama radio u modričkoj gimnaziji, a dobar deo svoje prosvetne karijere proveo je kao direktor Srednjoškolskog centra u Modriči. Radio je i kao dopisnik sarajevskog „Oslobođenja“ i „Glasa komuna“ u Doboju, gde je objavio preko hiljadu kraćih ili dužih tekstova.
Takođe je pisao u časopisima „Naši dani“ i „Lica“. Istakao se i kao rukovodilac, organizator i pedagog u Crvenom krstu, a napisao je i nekoliko knjiga.
Rodbinar
Vidovićevo posebno izdanje je „Rodbinar“, zbornik rodoslova dugopoljskih i botajičkih familija, čiji je cilj da se preci sačuvaju od zaborava, povežu sa potomcima i time učvrsti rodbinska veza među stanovnicima ova dva vučijačka sela. Ovaj obiman dokument trenutno ima preko 2.800 stranica.
– Rodbinar je sastavljen od rodoslova pojedinih familija. Zainteresovani za određenu familiju mogu se obratiti na moju i-mejl adresu mvidovicm@gmail.com i odmah ću im dostaviti najnoviju verziju rodoslova te familije – kaže Vidović.
