Zašto se NLB Komercijalna banka povlači sa berze?

Kao razlog za ovaj potez navode to što je NLB grupa postala njen jedini i stoprocentni vlasnik.

NLB Komercijalna banka najavila je održavanje skupštine akcionara na kojoj će biti odlučeno da se povuče sa berze. U dokumentu objavljenom na Beogradskoj berzi navodi se da će vanredna sednica skupštine NLB Komercijalne banke biti održana 22. avgusta. Jedina tačka dnevnog reda je donošenje odluke o povlačenju akcija te banke sa regulisanog tržišta i prestanku svojstva javnog društva. Vlasnik ove banke nastale pripajanje posle privatizacije Komercijalne banke je NLB DD.

Iz NLB Komercijalne banke navode da se povlači sa berze, nakon što je NLB grupa postala njen jedini i stoprocentni vlasnik.

– To podrazumeva da su sve akcije već otkupljene od akcionara, odnosno da je ceo postupak otkupa, uključujući i obračun cene akcija, sproveden i okončan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima – kažu za „Politiku” u ovoj banci.

Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritiza“, naglašava da kada je NLB dogovorio kupovinu državnog paketa akcija Komercijalne banke od 83 odsto, bilo je već tada izvesno da će u nekom momentu pokušati da u potpunosti konsoliduje vlasništvo i napusti Beogradsku berzu.

– Ovdašnja regulativa je prilično velikodušna prema većinskim vlasnicima kojima omogućava da postanu sto procentni, to jest jedini vlasnici akcionarskog društva ukoliko preskoče prag od 90 odsto vlasništva. NLB je to nedavno uspeo, pa je prinudno otkupio akcije od manjinskih akcionara. Dakle, nije to praksa koja je retkost na našem tržištu. Štaviše, prilično je učestala jer zahvaljujući lošem investicionom ambijentu naša berza nikada nije uspela da se profiliše kao mesto gde je kompanijama u interesu da na njemu postoje – objašnjava Gujaničić.

Naš sagovornik napominje da je osnovna uloga berze svuda u svetu da firmama omogući jeftinije finansiranje, kako one ne bi zavisile samo od bankarskih kredita, već da mogu na berzi da prikupe kapital. Kod nas taj mehanizam nikada nije zaživeo.

– Sve kompanije su došle na berzu po sili Zakona o privatizaciji i nisu imale korist od berze, u smislu da se jeftinije finansiraju. Sa druge strane, imaju nekakve obaveze, poput kvartalnog izveštavanja, skupštine i raznih procedura. Mnogim firmama to stvara operativne troškove ili u pojedinim situacijama jednostavno neće da se bakću sa malim akcionarima – navodi Gujaničić.

Prema njegovim rečima svuda u svetu kompanije koje se kotiraju na berzama veoma retko imaju većinske vlasnike koji imaju ogroman udeo od 90 ili 100 odsto. To su uglavnom firme koje imaju disperzovanu vlasničku strukturu. Naš sagovornik navodi primer „Majkrosofta“, u kom Bil Gejts ima nekoliko procenata vlasništva, uprkos uvreženom mišljenju da je on većinski vlasnik. Gujaničić smatra da samo u slučaju disperzovanog vlasništvo (ovaj tip vlasništva se odlikuje paketima akcija manjim od 20 odsto) berza može da funkcioniše. Nema nikakvog smisla da na berzi postoji većinski vlasnik koji ima 95 odsto.

– Na Beogradskoj berzi osim „Metalca“ i još nekoliko firmi ne može se naći kompanija koja nema većinskog vlasnika počev od „Dunav osiguranja“, u kome je većinski vlasnik država, NIS-a gde je većinski vlasnik „Gasprom“, „Tehnogasa“ u kome je većinski vlasnik „Meser“. Kod nas većinski vlasnici lako mogu da dođu do praga od 90 odsto vlasništva i potom idu na prinudni otkup akcija. Sve velike firme koje su bile na Beogradskoj berzi išle su tim putem. To je bila sudbina „Imleka“, „Bambija“, „Sojaproteina“, Veterinarskog zavoda iz Subotice, „Dijamanta“ iz Zrenjanina. Na našem tržištu postoji desetak kompanija koje se trenutno nalaze na berzi i moguće je da će one krenuti tim putem, jer nemamo velike institucionalne investitore, poput penzionih fondova ili osiguravajućih kuća, sa kojima prinudni otkup akcija ne bi išao glatko – kaže Gujaničić.

U svetu se uglavnom nove firme pojavljuju na berzi, a izuzetno su retki primeri da kompanije, koje su duže vreme kotirane na berzi, napuste berzu. Tamo kada neko napravi dobar preduzetnički poduhvat i iscrpi sve izvore finansiranja, odlazi na berzu. Prvobitni vlasnik više nije jedini, deli sudbinu projekata sa velikim brojem akcionara, a pri tom skuplja kapital koji mu omogućava dalje finansiranje. U svetu je berza mesto gde mora mnogo toga da se da, da se polažu računi, da se otvoreno posluje i poštuju razna pravila, ali sa druge strane postoji korist u smislu potencijala da se ponovo emituju akcije i da se kompanija dalje razvija.

– Firme u svetu se povlače sa berze isključivo kada kompanija dospe u problem pa neki krupan akcionar želi da je povuče sa berze da bi sproveo restrukturiranje koje teško može da realizuje sa drugim akcionarima. Najčešći slučaj silaska sa berze je kada su obično manje kompanije predmet preuzimanja – objašnjava Gujaničić.