Dok trogodišnjak u parku ruši kulu od peska koju je upravo sagradio i smeje se do suza, odrasli često pomisle da „samo traći vreme“. Međutim, nauka tvrdi suprotno – spontana igra kod dece nije hir, već drevni biološki instinkt koji hiljadama godina oblikuje mozak, razvija ličnost i priprema dete za život. Istraživanja pokazuju da je upravo slobodna igra jedan od ključnih uslova zdravog emocionalnog i intelektualnog razvoja.
Prema američkom psihologu Piteru Greju, autoru studije „The Decline of Play“, deca se igraju zato što im mozak to nalaže. Igra je evolucijski mehanizam koji mladim sisarima omogućava da bezbedno uvežbavaju veštine neophodne za opstanak. Grej upozorava da je tokom poslednjih sedam decenija slobodna igra dece drastično opala, a da se taj pad poklopio sa naglim porastom anksioznosti, depresije i problema sa pažnjom.
Neurobiolog Jak Panksep otkrio je u mozgu sisara poseban „PLAY sistem“, koji pokreće želju za igrom na sličan način na koji glad pokreće potrebu za hranom. Istraživanja Serđa i Vivijen Pelis na pacovima pokazala su da mlade životinje koje se nedovoljno igraju kasnije slabije kontrolišu emocije i teže rešavaju socijalne sukobe, jer im je prefrontalni korteks slabije razvijen.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U Srbiji deca sve više vremena provode pred ekranima, a sve manje u slobodnoj igri na ulici i u dvorištu ili parku, ali za razliku od svojih vršnjaka u Evropskoj uniji imaju zdraviji razvoj i značajan broj sati provedenih u igri. Vreme je da prestanemo da „optimizujemo“ detinjstvo pretrpanim obavezama i da deci vratimo ono što im priroda nalaže – pravo na slobodnu igru. Upravo se u toj igri rađa srećnija, kreativnija i emocionalno stabilnija generacija. Redakcija portala Vesti Online, poziva sve privrednike da donacijama uključe u prilagođavanje javnih prostora za decu, kako bi naša deca imala što više poligona za igru.
Piše: Nina Stojanović
