„Zašto nema optužnica za etničko čišćenje Srba sa Kosova i Žutu kuću?“

Specijalni sud u Hagu je počeo ozbiljno da radi, ali ono što nedostaje su optužnice za zajednički zločinački poduhvat OVK za raseljavaje i etničko čišćenje Srba sa Kosova, kao i za slučaj trgovine ljudskim organima poznatom kao „Žuta kuća“, rekao je u intervjuu za Kosovo Onlajn advokat Goran Petronijević.

– Problem Žute kuće je očigledno problem nedostatka prikupljenih dokaza od strane tužilaštva. U više navrata je učinjeno sve da se dokazi koji postoje eliminišu, od materijalnih dokaza do svedoka. Nisam optimista da će slučaj Žute kuće doći na dnevni red da se procesuira, a bilo bi jako dobro, jer to je jedan od najgorih i najtežih zločina koji se dogodio na ovom prostoru – ocenio je Petronijević.

Kako biste ocenili dosadašnji rad Specijalnog suda u Hagu za zločine OVK?

Teško je u ovoj početnoj fazi, posle aktiviranja samo nekoliko optužnica, i nekoliko pretpretresnih konferencija, reći taj sud će raditi ovako ili onako. Ono što bi trebalo da ukazuje da će raditi kako treba, je to što su svi koji su procesuirani stavljeni u pritvor. I to je ozbiljnija stavka u njihovom radu, pozitivan signal da će raditi ozbiljno.

Međutim, mi smo se malo zaneli u samozadovoljstu i ispunjenju nekakve pravde, u smilu da posle toliko godina evo Tačija u Hagu…Ali, mi nemamo ništa od toga. Jer, gde je u optužnici zajednički zločinački poduhvat za etničko čišćenje Kosova i Metohije od Srba pre svega, potom nealbanaca, a zatim i politička ubistva. U ovom slučaju ispada da je u pitanju zajednički poduhvat eliminisanja politčkih protivnika. A, onda je usput, i nešto Srba ubijeno.

To nama ne znači ništa. Zašto mi treba da birnemo i raspravljamo o tome zašto su se Albanci iz politikih razgloga međusobno ubijali. Oni su u tom trentuku bili naši protivnici jer su ratovali protiv Srbije. Prvo su obavljali terorističke aktivnosti u jednoj fazi, pa je terorizam prerastao u ustanak za otcepljenje, i pomagali su NATO koji je napao bez saglasnosti SB UN našu zemlju. Bili su pešadija u vreme NATO bombardovanja, bili su naši protivnici i šta nas briga što su se oni međusobno ubijali. To su politička, kriminalna ubistva. I ona tako treba da se posmatraju, a ne da se stavljaju u kontkest rešavanja problema zločina OVK. Mene ne zanimaju ti zločini. Zanimaju me zločini nad Srbima i njihov zajednički zločinački poduhvat koji je suština i srž delatnosti terorističke OVK – to je raseljavanje, etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije, nealbanaca i njima nelojalnih Albanaca. To je suština.

Jedina korist koju imamo od ovoga je neka vrsta rekalsacije krivice koja se nama stavljala na teret. Jer, sve te Albance koje sada navode da ih je pobio OVK, ranije se tvrdilo da su ih ubili Srbi, odnosno srpske snage. Jedino u tom pravcu nas to može da zanima. Inače mi nemamo satisfakciju. U optužnici se pominju neka mesta pa se na osnovu toga može zaključiti da su u pitanju Srbi. Inače, ovako kako piše u optužnici, pripadnici OVK su eliminisali svoje političke protivnike, pa između ostalog i Srbe, jer su i oni bili politički protivnici. Koliko god da se mi upinjemo da pridajemo veliki značaj radu tog suda, bojim se da će se rad tog suda svesti opet na ono što smo u najcrnjim predviđanjima govorili, a to je da je to mehanizam za disciplinovanje neposlušnih albanskih lidera sa prostora Kosova i Metohije.

Šta se desilo sa slučajem Žuta kuća? Da li će taj slučaj trgovine ljudskim organima biti deo ovih sudskih procesa?

Opstrukcije u tom slučaju postoje od strane svih. Ne samo od kosovskih Albanaca i njihovih ljudi, njihove političke elite koja je uglavnom i procesuirana, i koja će možda biti procesuirana ako nije do sad, već i od države Albanije koja je imala ozbiljno učešće u tome, i njene službe bezbednosti koje su itekako bile involvirane u sve ono što se događalo na KiM. Od naoružavanja, priprema, davanja prostora za obuku, pa do direktnog učešća određenih broja njihovih pripadnika vojske, policije, snaga bezbednosti u napadima na teritoriju SR Jugoslavije.

Sve ono što se otkrilo ili bi se otkrivalo u narednom periodu moglo bi da bude kompromitujuće za Albaniju i ta zemlja, ne samo u smislu solidarnosti sa kosovskim Albancima, već i po pitanju skrivanja sopstvenog učešća, čini sve da do otkrivanja određenih stvari ne dođe. Dakle, kočnice postoje na Kosovu, a ima opstrukcija i od strane Albanije. Postoje evidentirani dokazi i od strane svedoka opisano do detalja gde se nalazi grobnica u kojoj su sahranjivani ljudi kojima su vađeni organi, a nikada ekshumacija nije urađena. Albanija nikada to nije prihvatila.

Sledeći faktor kočničara sa najvećim uticajem je tzv. međunarodni faktor, ili direktono SAD, odnosno NATO. Oni ne žele da se bilo šta tu uradi što bi moglo da dovede do otkrivanja njihove uloge u tom slučaju. Tu postoji ozbiljna uloga u prikrivanju, jer da nema te uloge međunarodne zajednice, Albanija nikako ne bi mogla da se odupre zahtevima za ekshumacijom. Dokazi koji su postojali u Hagu su netragom nestali, odnosno uništeni su uz obrazloženje da ne zauzimaju mesta. Pa ko može verovati da za tako nešto kao što je trgovina organima, što je monstruozan zločin, nekome može da padne na pamet da dokaze uništi. To može da uradi samo neko ko ima izričit nalog da se uništenjem tih dokaza umanji mogućnost dokazivanja ili spreči dokazivanje. A to može samo onaj koji je upravljao Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, a to je NATO, odnosno SAD, zapravo onaj deo globalističke duboke države koji je upravljao SAD poslednjih 20 godina, a sada se evo ponovo vraća na vlast.

Kada imamo ta tri faktora koja koče, šta mi možemo da očekujemo? Možemo da očekujemo da taj sud bude najbolji, sa najboljim namerama, sa najpoštenijim sudijama, ali ako sva tri faktora budu kočničari u tome mi ne možemo da očekujemo od tog suda ništa. Možemo da očekujemo da operu biografije ovima koji su sada tamo. Kao što je to urađeno i sa Ramušom Haradinajem.

Kakva su vaša očekivanja za naredni period? Da li će biti novih optužnica?

Verovatno će biti nekoliko novih optužnica, imajući u vidu istrage koje su se do sada sprovodile. U zavisnosti od aktivnosti tri kočničarska faktora, kosovskih Albanaca, Albanije i međunarodnog faktora. Ako sva tri faktora budu upregnuta u tome, možemo da očekujemo da taj sud možda i prestane sa radom.

Šta će se ubuduće odvijati, kakva će situacija biti teško je predvideti, jer nakon stupanja Bajdenove administracije na vlast u SAD Priština će dobiti gazdu koji je njihov saveznik, za razliku od prethodne administracije, koja je takođe bila njihov saveznik, ali ne u potpunosti. Videćemo kako će se oni ponašati, da li će eventualno kosovska skupština donositi odluku o prekidu rada tog suda, ili će produžiti rad tog suda.

Ja ću povući svu svoju skepsu, kada vidim pravosnažnu presudu albanskim liderima za zločine nad Srbima. Ne mislim da je srpska žrtva važnija od neke druge, ali motiv te žrtve je važniji. Jer ovde je motiv bio etnički, a tamo politički. Političko ubistvo je kriminalno ubistvo, a etničko ubistvo je ratni zločin.