Zaštitnica majki i mališana u neprilici

Dobri ljudi, od srca hvala: Ivana Simonović sa sinovima Lazarom i Lukom

 

Reč je o Ivani Simonović iz Proboja u opštini Vladičin Han, kao i samohranoj majci Dragani Milovanović iz naselja Vinča kod Beograda, kojima je namenila po 150 dolara. Ne časeći časa, naši reporteri su ove priloge uručili onima kojima ih je dobročiniteljka namenila. Ivanu Simonović, njenog nevenčanog supruga Miladina, sina Lazara (5) i šestomesečnog Luku posebno je obradovao dar donatorke Ljiljane, koja im je već nekoliko puta pomogla na isti način. Kako nam je Ivana rekla, novac će upotrebiti za kupovinu pelena i mleka bebi Luki, kao mesa i ostalih đakonija za Vaskrs.

– Hvala veliko našoj dobročiniteljki! Od Boga joj nagrada, što nam pomaže i što nam je priredila radosne vaskršnje dane. Odmah ćemo kupiti pelene i mleko za našeg Luku, koji odlično napreduje od kako su nam pomogli plemeniti čitaoci "Vesti" poput Ljiljane. Pre svega, zato što suprug Miladin i ja, ni uz najbolju volju i trud nismo mogli da mu omogućimo dovoljno količine mleka i pelena, nismo imali od čega. Zato je stalno bio bolešljiv i slabog imuniteta. Hvala Bogu i dobrim ljudima, sada je dobro. Vodili smo ga na kontrolu i doktorka nam je rekla da dobro napreduje, čak i više nego što je to običaj za njegov uzrast – kaže ponosno i radosno Ivana.

Posebno se raduje nadolazećem, prazniku nad praznicima.

– Kupićemo mesa, od svega po malo, da Vaskrs u radosti i veselju dočekamo. Zvaćemo nekog od najbližih rođaka, da nam dođe u goste, da zajedno podelimo radost Hristovog vaskrsenja. Još jednom, hvala dragoj Ljiljani što nam je to omogućila. Želimo joj od srca da i ona sa svojim najmilijima praznik provede u zdravlju, miru i blagostanju! – ističe Ivana.

Ova mlada požrtvovana majka brine i o starijem sinu Lazaru, koga su čitaoci "Vesti" takođe otrgli od bolesti još dok nije ni prohodao. Pomagali su im šaljući pakete pune hrane, odeće, obuće, ali i donacije od kojih su kupili kuću, jer su živeli u neadekvatnim uslovima. Ubrzo se vratio i otac Miladin, koji ih zvanično nikad nije ni napustio. Došao je na svet mali Luka, a oni žive složno i u harmoniji sa malom platicom koju Miladin, kao fizički radnik, zarađuje u privatnoj firmi u Vranjskoj Banji.

– Miladin je rodom iz planinskog sela Klisurica blizu Krive Feje i rudnika Blagodat. Odlazi često tamo, pošto čuvamo svinju za zimski period. Zasadili smo i krompir koji je prvog kvaliteta. Ne prska se i odlično uspeva. Imamo i razne voćke, one starinske. Kad dođe vreme, ako ima pečuraka i njih beremo, a s jeseni šipurak, pa to prodajemo na pijaci. Snalazimo se na sve načine da preživimo i uvek ćemo, pošto Miladin od nepunih 200 evra plate, više od polovine svakog meseca daje za kredit, koji smo podigli da bismo opremili jedan sprat kuće, za nas i decu. Lepo smo sredili i kao da živimo neki drugi život, onaj iz snova. Za to dugujemo sve humanim ljudima iz naše dijaspore koji su nam pomogli da živimo kao ljudi, dostojanstveno i ponosno. Ostaćemo njihovi večiti dužnici. Znamo dobro da na kraju nije sve u novcu. Ljubav, zdravlje, vera u Boga i čoveka su na prvom mestu – navodi na rastanku Ivana.

Svakodnevna borba Za mleko i pelene najviše treba: Dragana Milovanović Preostalih 150 dolara Ljiljane iz Australije, u beogradskom Dopisništvu "Vesti" preuzela je i 42-godišnja Dragana Milovanović iz Vinče, nadomak Beograda. Sudbina ove samohrane majke koja sa petomesečnim bliznakinjama Marijom i Marijanom živi u udžerici bez vode i najosnovnijih potreba, nije nimalo ružičasta. O njenim nevoljama, dobrotvorka Ljiljana je saznala posredstvom drugih srpskih medija i odlučila da joj priskoči u pomoć. – Kada mi se javila ova divna žena i rekla da će mi poslati pomoć, prosto nisam mogla da poverujem. Hvala joj do neba! Ovim novčanim darom ću odmah kupiti bebicama hranu, pelene, ali i opremu koja nedostaje, poput kadice i svega ostalog što nemamo, a što je mojim devojčicama preko potrebno. One su mi sve na svetu i jedini smisao života. Od 7.500 dinara, koliko primam od socijalnog, skoro sve potrošim na sobu koju iznajmljujem i račun za struju. Na deponiji na reciklaži flaša, od kada sam dobila decu, radim povremeno. Za prikupljeni džak uspem da zaradim 400 dinara, a najviše što mogu da prikupim tokom jedne smene su dva džaka. To nikako ne može da zadovolji naše potrebe. Da ne govorim o strahu da bebama ne prenesem neku bolest. Onda i sami možete da zamislite koliko mi samo ova pomoć znači – kazala je Dragana Milovanović, požurivši u iznajmljenu sobu, gde je njene bebe pazila rođaka.