Zar nam tako otadžbina vraća?!

Prizor iz uništenog sela Tekija

 

Dijasporci koji imaju kuće u zavičaju izuzeti su iz zakona donetih da se što pre sanira ogromna šteta i pre zime ljudi usele u svoje domove.

– To je ponižavajuće, na najnižoj tački. Otkud u matici znaju da mi imamo novce, otkud znaju koliko imamo novca? Šutnuti smo kao da nikad ni novčića nismo uložili u Srbiju, a i te kako smo je decenijama gradili i nivo života uzdizali. Ponašaju se prema nama kao da smo im neprijatelji. A, poplava nije birala kuće, u prirodnoj nepogodi nastradali su svi isto, te svi isto treba da budu i obeštećeni. Ta grozna vest je neverovatna – kaže šokiran Vlada Stefanović iz Pariza, rodom iz Loznice, koji je zajedno sa 150 Srba iz Grada svetlosti među prvima pokrenuo akciju prikupljanja pomoći poplavljenoj Srbiji tokom maja.

Ivana Stanić, poreklom iz Brusa, koja takođe živi u Parizu i koristi svaku priliku da poseti rodno mesto u kome ima kuću i rodbinu, odmah posle katastrofe u Srbiji prikupila je i donela pomoć, a sada sa nevericom čita kako se srpska vlast odnosi prema svojim građanima u inostranstvu.

– Sramota! Posle tolike naše pomoći da država zauzme tako bedan stav. Cela bivša Jugoslavija digla se na noge da pomogne zemljacima, da im olakša one strašne muke i gubitak svega, a sada kao da ne postojimo. To je neverovatna nepravda. Bezobrazluk! Poplava je svakog dotakla, niko je nije hteo. Pitam se da li bi, na primer, voda i bujica samo plavili ili mimoilazili kuće na kojim piše – dijaspora? Strašno i gnusno. To još jednog dokaza dokle može da ide glupost čoveka – ne može da sakrije bes Ivana Stanić.
 

Parižanin Đuro Ćetković od neprijatnog iznenađenja nije mogao da progovori, samo je ponavljao:

– Nemam komentara, nemam komentara. To zvuči suviše blesavo, to mogu predložiti i odlučiti samo budale.
 

Aleksandar Paunović iz Bazela u Švajcarskoj, čija je kuća poplavljena u otadžbini, takođe je iznenađen potezom vlasti u Srbiji, pokušava razumno da ga prihvati i protumači, ali se nada i da će i ljudi iz dijaspore čije su domovi uništeni dobiti od države barem deo potrebnog novca za obnovu kuća.

– Razumem da prvo treba dati pare onima kojima su kuće uništene i koji nemaju gde da žive, ali i mi smo građani koje država ne treba tek tako da otpiše. Mislim da ako se sredstva iskoriste onako kako treba da ćemo i mi dobiti bar minimalni deo, tek da osetimo da smo i mi važni i potrebni Srbiji – ističe Paunović.

Željko Milićević iz Belinzona u Švajcarskoj smatra da nije u redu da i ljudi koji su oštećeni u poplavama i klizištima ne dobiju ama baš ništa.
 

– Ako ne mogu dobiti onoliko koliko dobiju oni koji žive u zemlji, treba da dobiju barem nešto. Ne treba samo da nas se sete kada im je novac od nas potreban, nego da i država pokaže dobru volju prema nama koji živimo van njenih granica.

AUSTRIJSKA ŠTAMPA PROGOVORILA O POPLAVAMA NA ISTOKU SRBIJE: Katastrofa pogodila i bečke Srbe

Bujica nije birala čiju će kuću poplaviti blatom

 

Nedavne poplave na istoku Srbije i zabrinutost srpske dijaspore u Beču privukli su pažnju i austrijske štampe. Bečki dnevnik "Viner cajtung" prenosi da se srpska dijaspora organizuje i čak lično pomaže na licu mesta u "staroj domovini".

"Tri dana nisam znala kako su mi roditelji, da li im je dobro, i da li je naša kuća pogođena. Nije bilo struje, telefoni nisu radili", opisala je događaje protekle nedelje naša zemljakinja Gabrijela iz Velike Kamenice.

Ona je prenela da više ne postoji centar u Velikoj Kamenici, i da je ovo selo potpuno odsečeno od sveta, te da njeni roditelji čekaju na vodu i hleb, a da se ona nalazi u Beču i može samo da se nada za njih.

List podseća da je po drugi put za samo par meseci Balkan pogodilo nevreme koje je izazvalo poplave. "Viner cajtung" navodi da, prema podacima Austrijskog integracionog fonda i srpskih vlasti u Austriji, a posebno u Beču živi veliki broj srpskih migranata poreklom iz istočne Srbije. Takođe, list ukazuje da, dok se informacije sa terena "teško" probijaju u medije mnogi pripadnici bečke dijaspore dobijali informacije o sudbini svojih rođaka preko socijalnih mreža. Tako je i Momir Tabaković saznao da su najteže poplave pogodile njegovo rodno mesto Podvršku. On je, inače, predsednik udruženja Podvrška u Beču.

– Totalno je haotično. Pola sela više ne postoji. Samo u našem mestu je razoreno 20 kuća – objasnio je Tabaković i istakao da je, pošto nije znao koliko je njegova kuća oštećena, za vikend sa svojim roditeljima otputovao u Srbiju.

IZNENAĐEN I GRADONAČELNIK NEGOTINA JOVAN MILOVANOVIĆ: Ne mogu da verujem!

Gradonačelnik Negotina Jovan Milovanović ostao je zatečen saznanjem da su pripadnici dijaspore marginalizovani državnim propisima iz maja ove godine, koji se odnose na pomoć Vlade Srbije poplavljenom stanovništvu. Kaže da se na teritoriji ove opštine trenutno prijavljuje šteta i vrši njena preliminarna procena. On, međutim, ne zna da li će se pomenuti propis ticati i postradalih ljudi u opštinama Negotin, Kladovo i Majdanpek, čija je imovina uništena prošle nedelje u bujičnim poplavama, odronima i klizištima.

– Mi prijave za nastalu štetu u domaćinstvima primamo od svih bez razlike da li žive ovde ili su u inostranstvu. Zaista sam iznenađen da ljudi koji su u dijaspori, a imovina im je stradala u poplavama širom Srbije, sada ne mogu da računaju na državnu pomoć za sanaciju štete. I da će je eventualno dobiti tek ako preostane para posle namirivanja stalnih žitelja – kaže Milovanović.

On ističe da odnos države mora da bude korektan prema svima, ali dodaje da treba biti svestan da nije moguće da svi budu zadovoljni, jer je novca malo, a materijalna šteta je velika.

– Ali, i pored toga ne treba da se oseća nepravda, niko ne sme da bude diskriminisan. I mi iz lokalnih samouprava u Negotinu, Kladovu i Majdanpeku na tome ćemo insistirati. Vlada Srbije takođe treba da ima u vidu da dijaspora mnogo doprinosi otadžbini kroz devizne doznake i da pruža pomoć svake vrste. Ako znamo da većina ljudi iz istočne Srbije živi i radi u inostranstvu, onda je jasno i koliko je veliki njihov doprinos – ukazuje gradonačelnik Negotina.