U međuvremenu, Krim se otcepio i pripojio Rusiji, na istoku je počeo rat, jačao je nacionalizam i raspirivala se mržnja, siromašna zemlja je postala još siromašnija. Odnosi sa Rusijom su gotovo prekinuti. U maju je na predsedničkim izborima pobedio prozapadni lider Petro Porošenko.
Već mesecima ranije bilo je jasno da Porošenko ide na izbore sa ciljem da očisti parlament od Janukovičevih lojalista i napravi proevropsku većinu. Stručnjaci smatraju da će parlamentarni izbori samo produbiti podelu ionako već podeljene Ukrajine. Otcepljeni Krim čvrsto je u ruskim rukama, a ustanici u Donjecku ne priznaju vlast u Kijevu i zakazali su za 2. novembar održavanje sopstvenih izbora, koje centralna vlada i Zapad ne priznaju.
Gasni adutNa pragu oštre zime, među Ukrajincima raste zabrinutost i oko toga kako će preživeti hladne dane. Kijev nema para, a pred Evropom je izazov da plati deo njenog duga za gas i garantovati Rusiji avansno plaćanje za tekuće isporuke gasa. Unija nema puno izbora. Ukoliko ne plati, Evropa se i sama može suočiti sa zimom bez gasa. Postoji rizik da Kijev krade gas namenjen evropskim potrošačima. Kijevske vlasti već su otvoreno rekle da ne mogu da garantuju nesmetani tranzit gasa kroz Ukrajinu. |
Po prvi put od sticanja nezavisnosti 1991. godine na parlamentarnim izborima nije učestvovala nijedna partija koja jasno zastupa političke interese jugoistočnih regiona, u kojem živi pretežno prorusko stanovništvo. Predsednik Ukrajinskog analitičkog centra Aleksandar Ohrimenko očekuje da će parlament biti približno isti, kao posle "narandžaste revolucije".
Porošenko i njegovi saveznici u predizbornoj kampanji fokusirali su se na pitanje mira u Donbasu. Ankete pokazuju da mu je pobedu na izborima doneo njegov mirovni plan, kao i reformski program uz obećanje da će zemlju uvesti u EU.
Ustanici sa jugoistoka zemlje ne veruju u Porošenkov mirovni plan. Oni su ubeđeni da će kijevske snage bezbednosti, posle izbora, pojačati ofanzivu na frontu. Desni populisti poput Oleha Ljaška, vođe Radikalne stranke, uz Desni sektor i partiju Svoboda mogu da stvore nove tenzije.
Stručnjaci predviđaju da će posle izbora socijalne tenzije rasti, a da će za većinu Ukrajinaca borba za opstanak tek početi. Ukrajinska ekonomija je u padu, zemlja je na ivici bankrota. Finansiranje iz Rusije, posle revolucije na Majdanu, prekinuto je, a kredit MMF-a od 17 milijardi dolara je čini se nedovoljan, kao i sva zapadna pomoć.
Očekuje se da će do kraja godine ekonomija opasti za najmanje osam, a inflacija dostići 16 odsto. Za Ukrajince je glavni problem rast troškova života, koji se skoro udvostručio od početka godine, očekuje se dalja devalvacija grivne. Dobar deo ekonomske pomoći koju je Ukrajina dobila pojeo je rat, a vojska je ionako oslabljena zbog višemesečnih vojnih operacija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
