Zamalo da osnuje harem

 Za sebe uvek kaže da je jedini autentični doktor za rokenrol, ali da je najveće pare zaradio radeći sa narodnjacima, da su mu alkohol, dobar seks i zezanje uvek bili najvažniji u životu, ali se jednog od ta tri zadovoljstva samo rado seća.

– Na moju sreću to je alkohol, manuo sam se cirkanja, a popio sam u životu barem jednomesečnu proizvodnju BIP-a. U stvari, još se treznim, a u tome mi pomažu seks i zezanje – smeje se Milić.

Vatrogasni bubanj

Bio je bubnjar muzičkih grupa "Indeksi" i "Bijelo dugme", osnovao je grupu "Vatreni poljubac", bio je prvi roker koji je ušao na velika vrata u svet narodne muzike sa megahitovima koje je komponovao za pevačicu Hanku Paldum.

– Rođen sam 1950. godine u Beogradu. Otac Radisav bio je član KPJ i oficir Udbe, kasnije pravnik i sudija. Pre nego što smo se preselili u Sarajevo, živeli smo pet godina u Peći. Beograd i Sarajevo su gradovi za koje sam vezan pupčanom vrpcom. Za Sarajevo sam vezan i onom muzičkom. Krenuo sam u osmi razred, a već sam bio

dobar bubnjar. Sarajevo je uvek imalo svoju muzičku raju i čim se pojavio rokenrol, bendovi su nicali ko pečurke. U stvari, moj brat Milovan je prvi počeo da se bavi muzikom, te je 1961. godine osnovao bend i počeo svira na igrankama.

-Ja sam odmah počeo u kući lupam po stolicama kao da su bubnjevi, prateći muziku sa singlica najpoznatijih rokenrol grupa. Desilo se jednom da je Milovan trebalo svira sa bendom na nekoj igranci, bubnjar je izostao, a ja sam ga zamenio. Jedva smo skrpili komplet sa nekim vatrogasnim bubnjem sa izanđalom pedalom, doboš nije imao stalak, palice sam napravio od vešalica za odeću. Tako sam postao roker – priča Milić.

Ne krije da je bio vezan za brata koji je pre pet meseci umro u jednoj bolnici u Splitu. Uprkos razmiricama bili su i ostali zauvek duhovno vezani.

Kad su se pojavili "Bitlsi", nastao je muzički razdor između Milića i Milovana, koji je bio fanatik čiste instrumentalne svirke.

Milić se priključio grupi "Plavi dijamanti", zatim je svirao u "Čičku", "Kodeksima" i bendu koji se zvao "Mića, Goran i Zoran".

Vojni dezerter
 

– Moji pravi počeci vezani su za London, u tom gradu sam živeo četiri godine na crno, kako se to kaže. U Londonu sam doktorirao rokenrol, na svoj način. Znao sam da poznati muzičari dobro sviraju zato što su proživeli neku muku, muzika izvire iz toga. Silno sam želeo da pesma bude apsolutno moja, proistekne iz mog načina života. To me je nagnalo prodam bubnjeve, skrpim još neke pare i otisnem se u London. Bio sam rešen u Londonu da uspem kao kompozitor, pa sam odmah iznajmio stan, a onda našao privatni studio i snimio desetak svojih pesama uz pratnju na akustičnoj gitari. Pesme i kompozicije sam počeo da nudim jačim izvačkim kućama. Stigao sam tako i do izvačke kuće EMI. Tip koji me je primio preslušao je moje pesme, rekao mi je da su arije svetske, ali da su mi tekstovi naivni, i da moram da radim na svom književnom engleskom jeziku. Tražio sam izdavača, a novac se topio. Morao sam da se zaposlim da bih imao šta jedem i gde da spavam, a posao sam na crno mogao da dobijem samo na nekoj građevini ili kao sudopera u nekom restoranu.

Milić podiže ruke, zagle u šake i raširene prste kao da ne veruje da su mu bile jedini alat dok je radio na svom rokenrol doktoratu.

– Našao sam posao sudopere u jednom elitnom restoranu. Tek je bio renoviran, a kuhinja u haosu. Kosa mi se digla na glavi kad sam u kuhinji ugledao dva ogromna kazana prepuna zagorelih šerpi, tiganja, tanjira, masne i smrdljive vode. Ali, zasukao sam rukave i za dva sata kuhinja je bila cakum-pakum! Dobio sam posao i pristojnu platu. U tom restoranu sam rintao šest meseci, dok u London nije došla moja tadašnja devojka, i kasnije supruga, Vera iz Sarajeva. Želeo sam da sa Verom slobodno provedem novogodišnje praznike, pa sam dao otkaz u restoranu. Mislio sam, lako ću da nađem sličan posao. Vera je odlučila ostane sa mnom u Londonu, ali drugog posla ni na vidiku. Jedva sam uspeo se zaposlim u jednom ekspres restoranu gde je kuhinja bila malena kao zadnjica, a kroz šuber je u nju uletalo i po stotinu tanjira u minuti. Sa mnom je radio jedan stari Arapin, tako da sam pao na nos od posla. Posle sam preko agenta našao posao u "Hard rok kafeu", kao potrčko. Iz Sarajeva su mi javili da su me proglasili za vojnog dezertera.

Tuča dve verenice
 

Da bi se iskobeljao iz dužnosti prema otadžbini, Milić reši se pošto-poto oženi Engleskinjom i tako dobije novo državljanstvo.

– Bacio sam oko na Morin, lepu kasirku u "Hard rok kafeu". Startovao sam je jednom prilikom na stepenicama, sa svojom sa već čuvenom rečenicom: "Kako se priroda lepo snašla u tebi" i dodao: "Nećeš proći dok me ne poljubiš." Morin je pala na to, rekla mi je dođem te večeri na žurku u njen stan. Vera je bila otišla na more, tako da sam noć proveo na žurci. Svi su bili naduvani i našmrkani, naliveni viskijem. I ja sam tada pio i povremeno šmrkao koku, sećam se da sam tako urađen ljubio stopala Morin, pokušavao je povalim u kuhinji, sobi, na terasi, pred svima. Na kraju me je odvela u spavaću sobu gde je počeo maraton. Tako sam postao san lepe kasirke koja je pristala da se uda za mene, čak smo i zakazali venčanje.

Milić širi ruke, uzalud sve, nije mu se dalo postane Englez do koske, jer se Vera vratila sa mora, shvatila koliko je sati i dobila nervni slom.

– Vera se jedne večeri pojavila u kafeu i napravila cirkus. Morin i ona samo što se nisu uhvatile za gušu. Ja sam pio i šmrkao i u tom kombinovanom ludilu pokušao da ubedim i jednu i drugu da možemo da živimo kao Šveđani, sve troje zajedno, ili ja sa njih dve, ili one sa mnom i još nekim. Moj ludi napumpani mozak pravio je takve kombinacije od kojih je Vera na kraju poludela – priznaje Milić.

Pošto je ipak više voleo Veru, spakovali su kofere i vratili se u Sarajevo.
 

– Ostvario sam u Londonu cilj, postao sam autentični autor svoje muzike. Moram kažem da sam u Londonu naučio da sviram gitaru prebirajući po žicama, notu po notu, akord po akord, stvorio svoj stil. Kad sam se vratio u Sarajevo, nastavio sam kao bubnjar, prvo sa "Indeksima", pa sa "Bjelim dugmetom". Goran Bregović i Raka Marić su hteli ostanem u bendu, ali sam imao svoju viziju muzike. Tako sam osnovao "Vatreni poljubac", snimili smo 1977. godine debi singl "Doktor za rokenrol", zatim "Navrat, nanos i na svoju ruku", a onda je usledilo sedam albuma. Sve ostalo je istorija rokenrola gde sam jedini i neprevaziđeni doktor – veli uobičajeno skromno Milić Vukašinović.