U vrednom paketu pomoći starima, bolesnima i siromašnima u Raškoj oblasti, pristiglom početkom jula iz daleke Australije, našla se i donacija od 500 dolara koju je nevoljnicima u ovom delu Srbije poslala naša čitateljka i velika dobrotvorka Anđelka Đurović iz Melburna.
Radost za starine
Humana Anđelka je poznato ime u ovom kraju jer je poslednjih godina mnogo puta pomagala najugroženijima na Goliji, Pešteru, Rogozni i Kopaoniku. Ovoga puta sa po 250 dolara obradovala je starinu Agana Pramenkovića iz sela Jukovača kod Novog Pazara i baku Vasviju Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet.
Onemoćali Agan Pramenković živi sa suprugom Zejnom, oboje su stari, bolesni i nemoćni. Nemaju nikakva primanja, a opstaju samo zahvaljujući ljudskoj dobroti. Baka Vasvija Suljević decenijama sama i bez ikakvih prihoda, u muci i sirotinji, brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. I njima su jedina nada dobri ljudi iz ovog kraja i dijaspore koji im poslednjih godina pomažu da prežive.
– Bog nas je pogledao početkom ovog meseca. Najpre nas je posetio dobrotvor Avnija Neziri iz Italije koji nam je ostavio 200 evra, a nakon samo nekoliko dana stigla nam je i pomoć od 250 dolara od gospođe Anđelke Đurović iz Australije. Sada nam je mnogo lakše, jedno vreme imaćemo za lekove i namirnice. Izmirićemo i račun za struju, a nadamo se da ćemo nešto sačuvati i za ogrev. Sada leto i toplo, ali mora da mislimo i na zimu – priča starina Agan i moli nas da dobrotvorki Anđelki prenesemo njegovu i Zejninu zahvalnost do neba.
Dobrotvorki žele dobro zdravlje, puno radosti i svaku sreću u životu. Zahvaljuju se i svim drugim dobrotvorima i naglašavaju da bi bez pomoći dobrih ljudi već bili na nekom drugom svetu.
Drva najveća muka
Veliku zahvalnost i pozdrave plemenitoj Anđelki iz Melburna šalje i baka Vasvija Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet koja se, iako teško bolesna i jedva pokretna, hrabro bori da u muci i nemaštini prehrani, leči i sačuva teško bolesnog sina Mirsada.
– Drva su nam svake, pa i ove godine najveći problem. Da bi nam, kad je i najhladnije, kuća bila topla potrebno nam je bar 10-12 kubnih metara. Prošle godine za ogrev smo potrošili blizu 1.000 evra. Nadamo se da ćemo ove jeseni proći sa nešto manje para i da će nam dobri ljudi ponovo pomoći. Deo i ove donacije odvojićemo za ogrev i struju. Hvala puno dobrotvorki Anđelki, Bogu ćemo se moliti za njenu sreću i zdravlje – poručuje ova siromašna starica iz Novog Pazara.
Mada su na studentsko-đačkom raspustu, vredne donacije dobili su i siromašni đaci pešaci sa Golije, Nikola Matković iz zabitog sela Vučinići, student treće godine Fakulteta za informacione tehnologije na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, i Nikola Petronijević iz još udaljenijeg sela Joše, učenik trećeg razreda Srednje mašinske škole u Kragujevcu. Njihovo svakodnevno pešačenje i dobro učenje sa po 100 franaka nagradila je porodica Spasić iz Lucerna koja im je poželela da se dobro odmore i pripreme za napore koji ih čekaju tokom jeseni i zime.
– Dobri ljudi me praktično školuju i hrane moje bolesne roditelje, Slavomira i Jevrosimu. Jedva čekam da završim fakultet i da se zaposlim kako bih pomogao roditeljima, a i drugim ljudima u nevolji. Hvala porodici Spasić i svim drugim dobrotvorima, neću ih izneveriti – kaže ovaj siromašni odlikaš sa Golije.
Zajedno sa ocem
– Imam samo oca Milovana, bolestan je i siromašan i ne bi mogao da mi pomogne. Srećan sam što ćemo tokom leta biti zajedno. „Vesti“ i dobri ljudi su nam sagradili kuću, a meni omogućili da se školujem i da jednog dana (to mi je najveća želja) postanem vrhunski varilac i da gradim podmornice. Zahvaljujem se familiji Spasić i svim drugim čitaocima „Vesti“ koji su bili uz mene i mog oca kada nam je bilo najteže – veli Nikola Petronijević.
Oronula kuća
– Samo moja duša zna kako mi je – priča Vasvija i ističe da ona i Mirsad ne bi preživeli nijednu zimu i da bi se smrzli u hladnoj i oronuloj kući da nije bilo dobrih ljudi iz komšiluka, ovog kraja i posebno iz dijaspore.
