U Šprajtenbahu nadomak Ciriha u prepunoj školskoj sali održana je promocija knjige „Zagrljaj u Luganu“ koju je napisao Milorad Mijatović. Milorad je rodom sa Ozrena iz sela Tumara. Sa porodicom živi u Cofingenu u Švajcarskoj, a povremeno boravi i u Sremskoj Kamenici gde je posle rata izgradio novi dom. Naravno nije zaboravio ni Ozren i kad god ima priliku boravi u svom selu, gde obilazi grobove roditelja, sestara i brata.
Prisutne je pozdravila Živana Popović i istakla da je bila dirnuta čitajući knjigu o sudbini dvoje mladih ljudi različite veroispovesti, koji prolaze teške trenutke, a svemu tome je doprineo rat koji je buknuo u Bosni i Hercegovini.
– Posebno mi je drago što je na kraju pobedila ljubav – istakla je Popovićeva.
Željko Mijatović je pročitao predgovor koji je za ovu knjigu napisao Živojin Marković i istakao da je ponosan na oca koji njemu i njegovoj deci ostavlja dve knjige koje će verno čuvati u svom sefu kao nešto najvrednije.
– Neizmerno mi je drago što je roman štampan na ćirilici, srpskom pismu koje možemo sačuvati samo učeći svoju decu koliko je ono vredno – dodao je Željko.
Zatim je autor pročitao neke od zanimljivih pasusa.
U sali je pored brojnih ljubitelja knjige bilo i dosta dece, a među njima i mala Andreja sa roditeljima Anom i Radovanom Nikolićem. Zoran i Smilja Ristić su doveli sina Georgija, a Dragan i Dejana Tica ćerkicu Kalinu. Posebno su bili zapaženi Damjan i Sanja Šumanović sa malenom Sofijom, koja je budno pratila šta to čika Milorad govori. Unuci blizanci Lara i David Mijatović, su znatiželjno slušali svog deku dok je objašnjavao neke od detalja romana.
Ozren zemlja Nemanjića
Veliku podršku kao i uvek do sada piscu su pružili njegovi prijatelji Boško Stojanović, Radenko Tubić, Arsić Obrad i Slaviša, Duško Stevanović, Đorđo Moćić, Mirko Rašić iz Dervente, Luka Šešlak sa porodicom rodom iz Petrova sa Ozrena, Đorđo Pejanović sa suprugom Ljiljom i mnogi drugi.
Živana Popović je istakla da je istom mestu pre devet godina održana promocija prve knjige njenog oca „Ozren na nišanu“ . To je bio povod da se Ozrenci okupe i osnuju zavičajno udruženje u Švajcarskoj Ozren zemlja Nemanjića. To udruženje je za devet godina uradilo mnogo pomažući ugrožene, bolesne, stare i iznemogle u zavičaju i Srpsku pravoslavnu crkvu, obnavljajući bogomolje na Ozrenu.
