Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u 2020. godini obezbedi 1,7 milijardi evra za finansiranje investicija na Zapadnom Balkanu.
Od toga će oko 40 odsto biti namenjeno za srpsku privredu, kaže Peter Tabak, glavni ekonomista EBRD za region.
Prema proceni EBRD, kako ističe za magazin Biznis, Srbija je među naprednijim ekonomijama Zapadnog Balkana po svim pokazateljima, ali još uvek zaostaje za novim članicama EU iz centralne Evrope i Baltika.
Smatra da je jedna od najvažnijih oblasti u kojoj Srbija, i ostali u region, treba da napreduju upravljanje, i javno i korporativno.
– Poboljšano upravljanje državnim preduzećima moglo bi značajno da doprinese ekonomskom rastu, povećavajući bruto domaći proizvod (BDP) čak do dva odsto, prema proceni MMF-a. Takav napredak, uz ostale reforme, može da podstakne privredni rast u dužem roku i ublaži negativne posledice pandemije koronavirusa – rekao je Tabak.
Napominje da EBRD planira da u periodu 2020-21. sva svoja poslovna ulaganja na tržištima na kojima je banka aktivna, koja mogu dostići do 21 milijardu evra, usmeri na ublažavanje uticaja pandemije.
– Malim i srednjim preduzećima ćemo posvetiti posebnu pažnju, jer će ih kriza najviše pogoditi. Obezbedićemo im finansiranje putem partnerskih banaka, kao i tehničku pomoć putem našeg programa Saveti za mala preduzeća – poručuje Tabak.
Naglašava da se direktna ulaganja EBRD u korporativni sektor u Srbiji kreću od agrobiznisa, proizvodnje do informaciono-komunikacionih tehnologija i industrijskih parkova.
– Ulaganja u lokalnu i saobraćajnu infrastrukturu ostaju prioritet, s obzirom na činjenicu da ta vrsta infrastrukture nedostaje u značajnoj meri. EBRD će i dalje ulagati u zelene projekte, uključujući proizvodnju obnovljivih izvora energije i uštedu energije, jer Srbija pati od rasipanja energije i zagađenja vazduha – naveo je Tabak.
Takođe, ističe važnost daljeg ekonomskog i tržišnog povezivanja unutar regiona.
– Ekonomije Zapadnog Balkana su trenutno snažnije povezane sa EU nego međusobno, jer oko 66 do 80 procenata izvoza odlazi u EU, osim iz Crne Gore i Kosova, gde je taj procenat niži. Takođe, trgovinska otvorenost regiona (sa oko 85 odsto BDP-a) još uvek je mnogo manja od one u zemljama centralne i istočne Evrope, gde je taj procenat iznad 120 odsto BDP-a, pri čemu kod Češke, Mađarske i Slovačke prelazi 150 procenata BDP-a – ukazuje Tabak.
EBRD će, kaže, i dalje biti usmeren na pomoć Srbiji u unapređenju njene konkurentnosti i upravljanja, uključujući i reformisanje državnih preduzeća sa niskom produktivnošću.
– U skladu sa ovim ciljem, EBRD trenutno podržava Vladu Srbije da usvoji politiku državnog vlasništva, koja će definisati glavne ciljeve posedovanja preduzeća i standarde najboljeg korporativnog upravljanja – dodaje.
Tabak podseća da je poboljšanje investicione klime još jedan ključni element aktivnosti EBRD-a.
Na pitanje koliko je korona kriza uticala na usporavanje procesa integracija ekonomija Zapadnog Balkana u EU, odgovara da će se to tek videti.
