Nakon završetka Hladnog rata, većina evropskih država ukinula je obavezno služenje vojnog roka, a o ponovnom uvođenju sada se diskutuje u pojedinim zemljama.
Sa završetkom Hladnog rata, vlade u Evropi počele su da pridaju manje značaja vojnoj odbrani, a za poslednjih 20 godina velika većina zemalja ukinula je obavezno služenje vojnog roka, odnosno obavezu vojnog osposobljavanja.
Nemačka je, na primer, 2011. godine ukinula obavezno služenje vojnog roka, a vojna obaveza može da se aktivira samo ukoliko Bundestag utvrdi da postoje napetosti ili da je neophodna odbrana.
Isto je ili slično u mnogim drugim evropskim zemljama. Samo šest evropskih članica NATO-a zadržalo je vojnu obavezu od 1993. godine do danas.
Velika Britanija, SAD i Kanada imaju profesionalne vojske već 50 ili više godina.
Posle ruske agresije na Ukrajinu, mnoge evropske države ne samo da su povećale svoje budžete za odbranu, već razmatraju i ponovno uvođenje vojnog roka, a za sada je samo nekoliko zemalja preduzelo značajne korake u tom smeru. Ubrzo nakon ruske aneksije Krima, Ukrajina (2014) i Litvanija (2015) ponovo su uvele vojnu obavezu za muškarce od 18 do 26, odnosno 25 godina.
Posle ruske agresije na Ukrajinu prošle godine, ukrajinska vlada je usvojila zakon prema kojem svi muškarci između 18 i 60 godina mogu da budu pozvani u vojsku.
Letonija je jedna od tri zemlje članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom i sada želi ponovo da uvede vojnu obavezu od 2024. godine, kada će svi muškarci od 18 do 27 godina morati da završe vojnu obuku od 11 meseci.
Od 2028, svake godine treba da bude regrutovano 7.500 Letonaca, a toliko je, prema podacima NATO-a, ta zemlja imala profesionalnih vojnika 2022. godine. Druge dve zemlje članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom su Estonija i nova članica Finska koja nikada nije ni ukidala vojnu obavezu.
U Rumuniji su 2015. godine propali pokušaji da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, a o tome se ponovo razgovara od proleća ove godine. Poseban zahtev Ministarstva odbrane je da, u slučaju opšte mobilizacije, svi mladi Rumuni koji žive u inostranstvu moraju u roku od 15 dana da se prijave za regrutaciju.
Holandskim oružanim snagama nedostaje oko 9.000 regruta i zbog toga vlada razmišlja o proširenju vojske kroz obaveznu vojnu službu, kao što to Švedska čini od 2018. godine.
Švedska bi mogla da postane sledeća članica NATO-a, a 2010. godine ukinula je služenje vojnog roka, ali ga je ponovo uvela 2018. jer nije bilo dovoljno dobrovoljaca. Od tada su svi 18-godišnjaci morali da se prijave na regrutaciju, međutim, kao i u Norveškoj, samo mali deo njih služi vojni rok.
U Norveškoj od 2016. godine ne samo svi muškarci, već i sve žene starije od 18 godina, moraju na regrutaciju. Međutim, samo oko 9.000 od 60.000, koliko ih svake godine obavi vojni lekarski pregled, bude pozvano na 19-mesečno služenje vojnog roka zbog stroge selekcije.
U Danskoj je služenje vojnog roka u teoriji obavezno, ali ima dovoljno dobrovoljaca kako bi se zadovoljile potrebe.
Francuski predsednik Emanuel Makron uveo je Univerzalnu nacionalnu službu 2019. godine, u kojoj mladi ljudi mesec dana volontiraju za dobrobit zemlje. Vlada sada razmatra da to postane obavezno za sve Francuze i Francuskinje između 15 i 17 godina, a od toga bi dve nedelje mladi provodili u vojnim objektima.
Nemački kancelar Olaf Šolc odbacio je predlog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, ali pozivi na raspravu o tome dolaze iz celog političkog spektra u Nemačkoj.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
