Za ogrev i brašno

Kad god ostanemo bez lekova, pelena, namirnica i dinara u kući, Bog nas pogleda i pošalje nam nekog dobrotvora iz belog sveta da nam pomogne. Tako je, evo, već desetak godina. Da nije dobrih ljudi iz naše dijaspore, ne znam da li bismo ja i moja Arijeta još bile u životu. Prehranjuju nas, šalju za lekove, plaćaju nam kiriju, izmiruju dug za struju… Hvala im. Šaljem im pozdrave i želim im dobro zdravlje i sreću u životu koju ja i Arijeta nismo imale.

Uboga majka

Ovim rečima, na pragu svog iznajmljenog kućerka na periferiji Novog Pazara, dočekala nas je samohrana majka Bajra Suljević koja 27 godina sama, bez ikakvih prihoda i uz povremenu pomoć komšija i čitalaca „Vesti“, brine o svojoj teško bolesnoj i od rođenja nepokretnoj ćerki Arijeti. Pomoć od 200 australijskih dolara, koju smo joj uručili, poslala joj je porodica Kojić, poreklom iz Bosne, koja je do sada više puta slala vredne donacije ovim, ali i drugim nevoljnicima u ovom delu Srbije.

– Suprug me je ostavio pre nego što se Arijeta rodila. Nikad se više nije javio, niti pitao za dete. Ne znam gde je, kažu negde u Evropi. Ceo svoj život posvetila sam bolesnoj ćerki od koje se ni trenutka ne odvajam. Muka je to i patnja velika. Dok i mene nisu pritisle mnoge bolesti bilo je lakše. Sad je baš teško, ali neću se predati, dok god mogu da stojim na nogama boriću se za moju ćerku – priča Bajra.

Ovoj hrabroj Novopazarki, ženi mučeniku i junaku, svakog meseca treba bar 300 evra da plati kiriju, struju, ogrev i kupi najosnovnije namirnice, pelene za Arijetu i lekove sebi i ćerki. Naši čitaoci pomažu im godinama. Veliku pomoć pruža im i poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović koji ih bar jednom nedeljno poseti. I u narednom periodu pomoć dobrih ljudi biće im zlata vredna.

Vrednu donaciju od 200 dolara porodica Kojić poslala je i Vukomiru Tomoviću, Novopazarcu čija je sudbina slična Bajrinoj, koji sam brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu.

Nesrećna braća

– Duže od četiri decenije Ivan i Peđa su mi i bukvalno na rukama. Na leđima sam ih sa Rogozne, gde smo ranije živeli, nosio do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara. Supruga Zorka je rano preminula, sam se borim koliko mogu. Samo moja duša i moje ruke znaju kako mi je – priča ovaj samohrani otac i naglašava da mu puno znači pomoć koju povremeno, a poslednje vreme sve ređe, dobija od naših čitalaca i drugih dobrih ljudi iz ovog kraja i dijaspore.

– Hvala familiji Kojić i svim drugim dobrotvorima koji nas nisu zaboravili. Donacija nam je stigla u pravom trenutku, dok se borimo sa prvim snegovima i mrazevima. Trebaće nam još puno za lekove, kupićemo i nešto brašna – ističe Vukomir.

Donaciju od 100 evra koju je poslala dobrotvorka Rada Popović iz Pariza dobili su i supružnici Milanko i Dilja Drobnjak iz zabitog Odojevića na Rogozni. Oni su u braku tek četiri godine. Dilja je u ovo zabito selo došla iz Albanije. Mada žive vrlo teško, bore se da i u poznim godinama postanu roditelji. Čitaoci „Vesti“ kupili su im kravu i veš-mašinu i delimično olakšali život. Najnovija donacija prijatno ih je, kažu, iznenadila. Dobro će im doći da obnove zalihe namirnica i plate deo duga za struju.

Donaciji od 100 švajcarskih franaka, koju im je poslao anonimni dobrotvor iz Lugana u Švajcarskoj, puno su se obradovali i siromašni supružnici Hamdija i Irma Ajdinović iz Rasna na Pešteru, nevoljnici koji ne bi mogli da se prehrane i opstanu bez pomoći dobrih ljudi. Naši čitaoci pomažu im duže od devet godina da kupe ogrev, lekove, namirnice i plate struju.

Za lekove

– Ja sam poluslep i teško bolestan, zdravstvene probleme ima i supruga Irma. Nemoćni smo da bilo šta radimo i zaradimo. Dok „Vesti“ nisu pisale o nama i našim nevoljama i dok nije stigla prva pomoć dobrotvora, naš život je bio težak i čemeran. Sada je nešto bolje, mada i dalje bijemo bitku za goli opstanak. Hvala puno svima koji su nam do sada pomogli. Hvala beskrajno anonimnom zemljaku iz Švajcarske, njegovu donaciju potrošićemo za brašno i lekove – ističe Hamdija Ajdinović.

Sve teče

Porodici Tomović naši čitaoci pomažu dve i po decenije, a Bajri Suljević duže od decenije. Oboje su ostareli i oboleli boreći se, u bedi i nemaštini, za svoju teško bolesnu i od rođenja hendikepiranu decu. Mada su ozbiljni srčani bolesnici, više puta upućivani na bolničko lečenje, ne predaju se ni u svojoj osmoj deceniji. Nadaju se da će im, zbog Arijete, Ivana i Predraga, Svevišnji podariti života, a naši čitaoci pomoć koja im život znači.