Za lekove, pelene i ogrev

Skoro da ne prođe dan, a da starima, bolesnima, siromašnima i usamljenima u Raškoj oblasti, najviše ih je na Rogozni, Pešteru Goliji i Kopaoniku, ne stigne neka pomoć naših čitalaca sa raznih strana sveta. Vredne donacije, pakete i podršku najčešće šalju dobri ljudi poreklom sa ovih prostora kojih je u dijaspori više od 60.000, ali i drugi dobrotvori za prostora bivše Jugoslavije koji su bolji život našli širom Evrope, Amerike, Kanade i Australije.

Među tim dobrim i humanim ljudima su i Dijana i Silvana Papac iz Melburna, koje redovno pomažu nevoljnicima u ovom kraju, porodica Milinović iz Lugana u Švajcarskoj, koja takođe ne zaboravlja svoje korene, i anonimni dobrotvor iz Torina u Italiji, rodom sa severa Crne Gore.

Svojih 200 australijskih dolara Dijana i Silvana Papac, kao mnogo puta do sada, namenile su samohranoj Novopazarki Bajri Suljević koja punih 26 godina, sama i bez ikakvih prihoda u podstanarskoj sobici na periferiji grada, brine o nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti. Ceo svoj život ova žena-junak, i sama težak srčani bolesnik, posvetila svojoj ćerki od koje se ni trenutka ne odvaja.

– Džaba bi bio sav moj trud i sva moja ljubav prema Arijeti da nije bilo pomoći dobrih ljudi, ranije su mi pomagali puno i sugrađani, sada uglavnom čitaoci „Vesti“. Oni nas svojim prilozima drže u životu, da nije njihove pomoći ne bih mogla da platim kiriju, struju i komunalije, ugrejem sobu i Arijeti kupim skupocene lekove, pelene i hranu. Bog im dao sreću i zdravlje – ističe Bajra, koja gaji ogromno poštovanje prema nesebičnim donatorkama iz daleke Australije.

– Dijana i Silvana nam pomažu već duže vreme i olakšavaju nam muke. Mnogo nam znači svaka njihova i uopšte svaka druga pomoć, mesečno moram da stvorim 300 evra – kaže Bajra.

Skoro identična je priča i muka Vukomira Tomovića iz naselja Šestovo na periferiji Novog Pazara. I on, već godinama, sam, bolestan i bez ikakvih prihoda, brine o nepokretnim (odmalena obolelim od mišićne distrofije) sinovima Ivanu i Predragu. Duže od dve decenije štićenik je našeg Humanitarnog mosta. Naši čitaoci svojevremeno su mu pomogli da se iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni preseli u Novi Pazar gde su Ivan i Peđa bliže lekarima. Donacija od 200 švajcarskih franaka, koju im je poslala humana porodica Milinović iz Lugana u Švajcarskoj, stigla im je u pravom trenutku, kad su u kući ostali gotovo bez dinara.

– Kupićemo najpre lekove, pelene, namirnice i sredstva za higijenu, ako šta ostane platićemo bar deo duga za struju, a nešto i pričuvati za drva koja su ovoga leta papreno skupa. Kad pomislimo na ogrev i predstojeću zimu glava nas zaboli – priča Vukomir i takođe nas moli da dobrotvorima iz Švajcarske prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost.

Duže od decenije „Vesti“ su i uz porodicu Raha Baždara iz Sjenice, u kojoj su svi teški bolesnici. Starina Raho godinama ne ustaje iz kreveta, sva njegova deca: Elko, Safija, Sabaheta i Ela imaju smetnje u razvoju, opstaju uz pomoć Crvenog krsta, Narodne kuhinje u Sjenici, dobrih ljudi iz ovog kraja i naših čitalaca. Donaciju od 100 evra koju im je lično uručio naš anonimni čitalac iz Torina u Italiji, trenutno na odmoru u rodnom kraju, potrošiće za drva i ugalj.

– Mi smo potpuno nemoćni za bilo šta, živimo od sevapa. Bog neka čuva sve naše dobrotvore – poručuje ovaj siromašni i bolesni Sjeničak, koji se dobrotvoru i lično zahvalio.

Strah od zime

– Cene ogreva otišle su u nebo, metar drva dostiže i do 80-90 evra, a nama treba 10 do 15 kubika. Srećom i uz pomoć dobrih ljudi nešto smo već obezbedili. Nadamo se da će nam pomoć i dalje pristizati i se tokom zime nećemo smrzavati i gladovati – priča Elko Baždar.

Uvek uz ćerku

– Da radim ne mogu, jer sam u godinama i bolesna, a i ćerku Arijetu ne smem da ostavim samu. Sve vreme sam uz nju. Pozdravite naše dobrotvorke i prenesite im našu neizmernu zahvalnost i velike pozdrave – ističe Bajra Suljević.