Vučićeva obećanja iz 1.001 noći

Časna šeikova reč: Aleksandar Vučić i šeik Muhamed bin Zajed

 

Međutim, dosadašnji bilansi ulaganja iz prijateljskih Emirata u najmanju ruku su mršavi, nalik pričama Šeherezade iz 1.001 noći i skriveni iza tajnih ugovora. A neki stručnjaci koji su ugovore s Arapima imali prilike da uopšte pročitaju tvrde da su ti poslovi nezakoniti.

Da podsetimo, ministar finansije privrede Dušan Vujović potpisao je ugovor o zajedničkom ulaganju u poljoprivredu sa firmom Al Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što bi u naredne četiri godine trebalo da rezultira investicijom od 140 miliona evra. Iza lepih brojki zapravo se krije vrlo neobičan posao u koji građani i stručna javnost nemaju uvida zbog pomenute klauzule tajnosti svih sporazuma sa Arapima, a ima čak 28 tajnih ugovora.

Tajnost na kojoj vlada insistira proističe iz krajnje čudnog međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Reč je o sporazumu iz februara 2013. u čijem se članu 6. doslovno suspenduje nacionalno zakonodavstvo Srbije na sve ugovore koji će proisteći iz međudržavnog sporazuma.

– Sve naše vlade rade u tajnosti i imamo rak ranu u ekonomskom organizmu. U ime građana nastupaju ministri koji raspolažu imovinom poreskih obveznika i potpisuju tajne ugovore, a čim se nešto krije, otvara se prostor za sumnju. Jer to nisu poslovi državne bezbednosti, već obična prodaja poljoprivrednih kombinata – kaže za "Vesti" Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ako se ima u vidu pregled svih arapskih gromoglasno najavljivanih investicija u Srbiji, vidi se da je ostvareno jako malo. Fabrika čipova Mubadale od četiri milijarde dolara, kako su obećavali, od početka je bila na dugom štapu. Isto tako i istraživačko-razvojni centar Mubadale. U taj centar navodno je trebalo da se uloži nekoliko stotina miliona evra i da u njemu posao nađe 50 doktora nauka. Godinu dana kasnije, centra i dalje nema.

Premijer Aleksandar Vučić najavljivao je glasno otvaranje fabrike za proizvodnju komponenti za Boing i Erbas, koja je Srbiji navodno trebalo da donese izvoz od 100 miliona evra godišnje. Vlada i Mubadala potpisali su i memorandum o ovom projektu, ali ni od toga još nema ništa.

Beograd ni na vodi ni na zemlji: Maketa projekta

 

Odustala je od Srbije i Al Dahra, kompanija koja se bavi poljoprivrednim kombinatima, te ju je u ulozi navodnog investitora zamenila Al Ravafed.
Taj poslednji potez vlade naišao je na žestoku reakciju Saše Radulovića, bivšeg ministra privrede u vladi Dačić-Vučić.

– Oni ne mogu da kupe zemlju zato što zemlje nema. Recimo, u  opštini Kula, platili bi više od 10.000 evra po hektaru. Razgovarao sam sa Arapima i da ima te zemlje oni bi je platili. Međutim, oni nemaju pristup toj zemlji. Zato kabinet premijera u ovom slučaju hoće da četiri poljoprivredna preduzeća i njihovo zemljište proda Arapima. Reč je o preduzećima "Bačka" iz Sivca, "Agrobačka" iz Bača, "Jadran" iz Nove Gajdobre i "Mladi borac" iz Sonte. U to je uključeno i Karađorđevo, koje je u nadležnosti Ministarstva odbrane – navodi Radulović.

On objašnjava da je reč o zemljištu koje danas obrađuju seljaci u zakupu za 400 evra po hektaru, a država hoće da ga da Arapima proda za 250 evra.

Tajna posle pet obećanja Rodoljub Šabić Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da su tajni dogovori sa stranim partnerima u suprotnosti sa srpskim Ustavom i zakonima. On je u izjavi za "Vesti" naveo da Ustav Srbije u članu 51. stav 2. jemči pravo na pristup podacima koji su u posedu vlasti, koje može biti ograničeno samo izuzetno i "ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu". – Tajnost takvih ugovora suprotna je odredbama ustava i zakona. Nigde u svetu komercijalni ugovori nisu iznad ustava i zakona – kaže Šabić. Ugovor sa Etihadom koji Vučić i ministri nisu objavili iako su to berem pet puta obećali, moraju da budu dostupni javnosti. – Reč je i o Zakonu o koncesijama i javno-privatnom partnerstvu koji izričito predviđa da se takvi aranžmani nađu u registru, ali tog registra nema – pojašnjava Šabić.