U 2021. godini Auto-moto savez Srbije obeležava 100 godina postojanja, a predsednik Dejan Stojić u razgovoru za „Vesti“ kaže da je čitav vek kontinuiranog i uspešnog rada svakako razlog više da im neko ukaže poverenje. Stalnim proširivanjem kapaciteta i unapređenjem tehnologija rada, AMSS danas sa više od 100.000 članova ima status institucije koja je neizostavna karika u lancu vodećih činilaca bezbednosti i unapređenja saobraćaja u Srbiji. Stojić dodaje da mnogo truda i rada ulažu kako bi i opravdali ukazano poverenje. Predsednik AMSS govori i kome treba da se obrate naši ljudi iz dijaspore ako im zatreba pomoć na putu do otadžbine ili u Srbiji.
Da li 100. rođendan dočekujete kao lider u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima?
– Mnogo je toga što je Auto-moto savez Srbije od svog nastanka pa sve do danas doneo na polju razvoja automobilizma na ovim prostorima, unapređenja saobraćaja u celini, a posebno bezbednosti njegovih učesnika, preko razvoja specijalizovanih tehničkih usluga iz oblasti bezbednosti saobraćaja i ostalih povezanih oblasti. Naravno vremena su se menjala od nastanka udruženja do danas, te je prilagođavanje promenama u društvu bio sastavni deo našeg razvoja kroz proširivanje kapaciteta i sveopšteg unapređenja tehnologije rada, ali ukratko možemo reći da AMSS danas ima status institucije koja je neizostavna karika u lancu vodećih činilaca bezbednosti i unapređenja saobraćaja u Srbiji. Unapređenje bezbednosti u saobraćaju, posebno kada govorimo o edukaciji dece osnovno-školskog uzrasta o poznavanju saobraćajnih propisa, predstavlja važan segment našeg rada, a uloga i odgovornost koju imamo ne podrazumevaju liderstvo u odnosu na ostale odgovorne institucije. Akcenat je pre svega na uspešnoj međusobnoj saradnji u skladu sa zajedničkim ciljevima, a glavni i osnovni je što manji broj stradalih i povređenih na putevima u Srbiji. Resursi koje AMSS usmerava ka ispunjenju tog cilja ogledaju se kroz brojne projekte i kampanje koje sprovodimo u kontinuitetu.
Imate jedinstvenu ulogu o informisanju o stanju na putevima. Koliko na taj način doprinosite povećanju sigurnosti u saobraćaju?
– Veliki broj građana se oslanja na nas kada je reč o dobijanju aktuelnih informacija. Na osnovu poverenih javnih ovlašćenja, a u saradnji sa institucijama poput JP Putevi Srbije, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i Graničnom policijom, svakodnevno informišemo javnost o stanju na putevima i graničnim prelazima, radovima na putevima, mogućim zastojima, kao i alternativnim putnim pravcima, što je od velikog značaja i u direktnoj vezi sa povećanjem bezbednosti. U sopstvenom studiju svakodnevno proizvodimo i TV izveštaj pod nazivom „Stanje na putevima“, a koji sadrži sve potrebne informacije vezane za bezbedan kontinuiran putnički saobraćaj u celoj zemlji. Ovakve informacije su od izuzetne važnosti, posebno tokom letnje i zimske sezone, ali i tokom praznika, kada je saobraćaj pojačanog intenziteta na svim putnim pravcima. Verujem da su ove informacije od velikog značaja i za sve naše građane u dijaspori koji putuju u Srbiju.
Postavljene kamere na graničnim prelazima u saradnji sa MUP-om velika su prednost u informisanju građana o mogućim zastojima i čekanjima, te u toku sezone više od 300.000 ljudi dnevno prati kamere uživo na našem sajtu i mobilnoj aplikaciji. Još je veći broj onih koji putem jedinstvene telefonske linije 1987 našeg Operativnog centra dobija besplatne informacije i savete u vezi sa saobraćajem.
Brojite više od 100.000 članova – koji je spektar usluga koje im nudite?
– Čitav vek kontinuiranog i uspešnog rada svakako je razlog više da nam neko ukaže svoje poverenje. Ipak moram da naglasim da je mnogo truda i rada potrebno uložiti kako bismo ukazano poverenje i opravdali, a AMSS pruža i više od onoga što se može obezbediti samo tehničkim pogodnostima ili uslugama. Ono što je postao sinonim za Auto-moto savez Srbije, svakako jeste poverenje vozača koje se iskazuje kroz ne mali broj onih koji su naši članovi, a kojih danas ima više od 100.000. Pored pružanja tehničke pomoći na putu, razgranata mreža poslovnica širom Srbije omogućava i laku dostupnost svih neophodnih dokumenata, poput međunarodne vozačke dozvole i dozvole za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu, a koja AMSS izdaje u skladu sa svojim ovlašćenjima. Isto se odnosi i na brojne druge usluge, od ispitivanja i procene vrednosti vozila, homologacije i atestiranja koje obavljaju inženjeri AMSS Centra za motorna vozila u specijalizovanim laboratorijama, do obuka za sticanje sertifikata i kvalifikacionih kartica za profesionalne vozače, koje su dostupne u pet novootvorenih centara u zemlji. Široka rasprostranjenost i dostupnost naših usluga je od velike važnosti za naše korisnike, zato planiramo da i u narednom periodu razvijanjem ove mreže pokrijemo što veći broj lokacija.
Kome da se obrate naši ljudi iz dijaspore ukoliko imaju kvar na putu i da ne nasednu da divlje službe?
– Bilo je problema na našim putevima u prethodnoj deceniji usled pojave onih koji su neovlašćenom upotrebom obeležja i brenda AMSS, pa čak i nemačkog kluba ADAC
, a zarad sticanja lične materijalne koristi, dovodili u zabludu kako domaće tako i strane vozače. Uz saradnju sa MUP-om Republike Srbije, ali i samim ADAC-om, čiji veliki broj članova svake godine tranzitira kroz našu zemlju, uspeli smo da u velikoj meri smanjimo ovakvu vrstu nelegalnog delovanja na našim putevima, kao i da skrenemo pažnju vozačima na korake koje treba preduzeti ukoliko se zateknu u takvoj situaciji. Važno je da vozači znaju da je AMSS jedini nacionalni klub na teritoriji Srbije, koji ima saradnju sa svim srodnim klubovima iz Evrope kao članica Svetske automobilske federacije (FIA). S tim u vezi, ukoliko govorimo o vozačima iz inostranstva, članovima klubova iz zemlje iz koje dolaze, a kojima je potrebna pomoć na putu u Srbiji, neophodno je da se najpre obrate svom nacionalnom klubu, koji će im potom tu uslugu pružiti u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije. Ista je situacija i sa našim vozačima kojima je potrebna pomoć na putu u inostranstvu. Oni se najpre obraćaju nama, pozivanjem broja +381 11 333 1200, posle čega se u saradnji sa partnerskim klubovima u inostranstvu organizuje pomoć na teritoriji te zemlje. Napominjem i da je naš Operativni centar kao i broj telefona 1987 dostupan 24/7 svakoga dana u godini, za sve one kojima su potrebni pomoć i informacije.
Da li osiguranja iz EU pokrivaju troškove usled eventualnih kvarova na putu ili vozači moraju da uplate dodatno osiguranje u otadžbini? Vaš savet za naše vozače iz dijaspore – koje osiguranje da koriste?
– Vozači u inostranstvu koriste pogodnosti koje su definisane članstvom u nacionalnom klubu čiji su članovi. Kako bi kvalitet međusobnog pružanja usluga u svakoj zemlji svim vozačima bio potpun i u skladu sa definisanim pravilima, važan aspekat predstavlja komunikacija između nas kao pružaoca usluga u Srbiji i naših partnera u Evropi, a koja je na visokom nivou. Ujedno da napomenem i da zajedno sa našim evropskim partnerima radimo na razvoju posredničkog softvera između operativnih sistema, čiji je cilj da se olakša i ubrza prenos podataka o incidentu u inostranstvu, čime će celokupan proces biti znatno olakšan. Drugim rečima, vozači koji su članovi nacionalnih klubova, mogu da budu sigurni da su obezbeđeni kako u Srbiji tako i u Evropi u slučaju potrebne pomoći na putu.
Razvoj auto-moto sporta
Imate značajnu podršku Svetske automobilske federacije. Koliko vas podržavaju u oblasti auto i moto sporta?
– Ulažemo dosta napora u organizaciju, razvoj i popularizaciju auto i moto sporta u Srbiji, kako kroz brojna takmičenja koja se danas održavaju pod okriljem Auto-moto saveza Srbije, tako i kroz brojne druge aspekte kako bismo ovaj sport podigli na viši nivo. Tu je saradnja sa FIA, kao krovnom organizacijom na svetskom nivou, od velikog značaja. Edukacija sportskih funkcionera je važan segment kojim se AMSS u saradnji sa FIA aktivno bavi od 2014. godine. Ono što svakako nedostaje jeste infrastruktura, te se nadam da ćemo projekat izgradnje staze za takmičenja i obuku vozača konačno realizovati u bliskoj budućnosti.
Odlična saradnja sa ADAC-om
Kakva je saradnja sa srodnim savezima u EU, na primer s nemačkim klubom ADAC?
– ADAC je jedan od partnera sa kojim imamo odličnu saradnju. Odnos sa stranim nacionalnim klubovima koji su naši zvanični partneri je pun poverenja. Taj odnos se ogleda i kroz našu brigu o njihovim članovima na putevima Srbije i obratno, u njihovoj brizi za naše članove na putevima u Evropi. Ne zaboravite da je Srbija na najvažnijoj regionalnoj raskrsnici na Balkanu i rad Auto-moto saveza Srbije upravo zbog ove činjenice utiče na ugled naše zemlje te zato odlična saradnja sa inostranim partnerima zauzima visoku poziciju na našoj listi prioriteta.
Istorijat
Gardijski oficir Boško Radulović 3. aprila 1903. godine uvezao je prvi automobil marke Nesseldorf i taj dan je uzet za Dan AMSS.
Inicijativu za osnivanje Auto-kluba u Beogradu pokrenuo je jula 1921. godine automobilski sportista, beogradski trgovac Radovan Savatić. U avgustu iste godine izabrana je privremena uprava. Prva šira Konferencija održana je 12. jula 1922. godine, a Uprava kluba od 15 članova i nadzorni odbor od pet članova izabrani su 24. jula 1922. godine.
Prve auto-moto trke održane su u organizaciji Srpskog auto-kluba i Beogradskog moto-kluba u leto 1923. godine na Banjici. Auto-klub se inače bavio problemima putne mreže, izgradnje i održavanja automobilskih puteva, plaćanjem, visinom i vrstama nameta na automobiliste, brigom o članovima, pružanjem usluga u organizovanju sporta i turizma, izdejstvovao je i da naša država pristupi Carinsko-turističkoj konvenciji kao i da se Auto-klubu poveri izdavanje triptika i karneta.
Srpski automobilski klub inicirao je osnivanje Automobilskog kluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca što je ostvareno 6. aprila 1924. godine. Osnivači su pored Srpskog bili i Hrvatski auto-klub iz Zagreba i Auto-klub iz Ljubljane. AK KSHS menja 1926. godine naziv u Auto-klub Kraljevine Jugoslavije. 1930. godine AKKJ ima ukupno 1.935 članova, najviše iz Beograda – 692, Zagreba – 526 i Ljubljane – 266. Iste godine centrala Kluba osniva povereništva u Bitolju i Podgorici, beogradska sekcija je to učinila u Skoplju, Nišu i Novom Sadu, a sarajevska u Banjaluci.
Posle Drugog svetskog rata 1946. godine osniva se komisija Tehnika i sport, a potom i Narodna tehnika u koju je svrstan i AMSJ. 29. jula 1946. godine konstituisan je Savezni odbor za automobilizam i smatra se datumom osnivanja AMSJ. Osnivačka skupština za Srbiju je održana 17. oktobra 1948. godine u Beogradu, osnovano je 19 auto-moto društava i klubova sa sekcijama, kružocima i grupama. Registrovano je 4.500 članova.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
