Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto, bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS)
RZS navodi da je na rast cene voća ubedljivo najviše uticao rast cene jabuka, od 37,1 odsto. Ovaj rast, ističe se u publikaciji RZS „Trendovi IV kvartal“, uslovljen je pre svega, padom prinosa, koji se procenjuje na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024, zatim učestale pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i povećanim troškovima proizvodnje, pošto su se voćari suočili sa većim izdacima za energente, zaštitna sredstva i radnu snagu, što je podiglo prag isplativosti.
Rast cena jabuka na svetskom tržištu i bolja prođa na novim izvoznim tržištima, poput Bliskog istoka i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dodatno su uticali na domaću ponudu i veću cenu u Srbiji.
Osim jabuka, na rast cene voća u Srbiji lane veliki uticaj imao je i rast cene citrusnog voća, limuna za 30,1 odsto i mandarina za 21,1 odsto.
Zbog globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija kod uzgoja limuna i mandarina na velikim svetskim plantažama i zbog slabijeg roda u Evropi, odnosno Španiji i Grčkoj, veće količine citrusnog voća, posebno limuna, uvozile su se iz udaljenih regiona, poput Argentine, što je, zbog troškova prevoza, podiglo prodajnu cenu za oko 30 do 40 odsto, navodi se u analizi.
Rast cena trešanja u 2025. godini od 116,9 odsto, bio je, sa jedne strane, proizvod loših klimatskih uslova u Srbiji, jer su rano proleće prošle godine obeležili kasni mraz i grad koji su pogodili veći deo Srbije.
Ovo je desetkovalo rod trešanja u ključnim voćarskim regionima, ostavljajući grane gotovo praznim, što je dovelo do toga da ponuda na pijacama bude izuzetno ograničena, a to je direktno diktiralo visoku početnu cenu.
S druge strane, voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda trešanja imali su znatno veće troškove agrotehnike i zaštite kako bi plod dospeo do berbe.
Isti ovi faktori odrazili su se i na visoku cenu breskvi u 2025. godini, od 51,5 odsto.
Rast cene bezalkoholnih pića u 2025, od 11,6 odsto, bio je najviše pod uticajem rasta cene mlevene kafe od 25,9 odsto, koja je u ukupnoj godišnjoj promeni cene bezalkoholnih pića učestvovala sa 69,6 odsto.
Kafa
Do rasta cene mlevene kafe u Srbiji lane je došlo, pre svega, zbog nepovoljnih globalnih
prilika na plantažama najvećih proizvođača u Brazilu i Vijetnamu, usklađivanja domaćih akciza pošto su 1. februara stupili na snagu novi iznosi akciza na kafu, što je, uz rekordne cene na svetskim berzama, kada je cena sirove kafe na globalnom tržištu dostigla najveći nivo u poslednjih 50 godina i nestabilnosti u globalnim lancima snabdevanja, kao i rast troškova energenata, dodatno poskupelo uvoz sirovine.
Duvan
Rast cene duvana lane je iznosio 6,7 odsto i činio 66,7 odsto ukupne međugodišnje stope rasta cene grupe proizvoda alkoholnih pića i duvana.
Ključni razlog za poskupljenje cigareta u 2025. prvenstveno je akcizni kalendar jer su se od 1. februara primenjivali novi, usklađeni dinarski iznosi akciza na duvanske prerađevine.
Na kraju je navedeno oporezivanje novih duvanskih proizvoda, gde je tokom 2025. godine poseban fokus stavljen na veće oporezivanje nesagorevajućeg duvana i tečnosti za elektronske cigarete, kao deo šire strategije koja predviđa značajan rast poreza na ove proizvode do 2030. godine.
Do rasta cena lekova i medicinskih usluga u Srbiji tokom 2025. godine od 5,2 odsto došlo je pretežno zbog administrativnih odluka o usklađivanju najviših cena lekova, rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja i globalnih tržišnih kretanja.
Kada je reč o međugodišnjem rastu cena komunalnih usluga koji je iznosio 13,6 odsto, on je najviše bio uslovljen rastom cene snabdevanja vodom, od 12,1 odsto.
Osnovni faktori koji su doveli do rasta cene snabdevanja vodom bili su skok cena energenata, materijala za održavanje mreže i hemikalija za preradu vode, veći troškovi zarada odnosno povećanje minimalne cene rada od januara 2025. godine, što je direktno uticalo na rast troškova zarada zaposlenih u komunalnom sektoru, kao i usklađivanje sa inflacijom, investicije u infrastrukturu i lokalne odluke o poskupljenju.
