Profesori prava i ugledni pravni stručnjaci koji su pozvani da u svojstvu veštaka daju ocenu, nedvosmisleno su ukazali ne samo da je Ustavni sud nadležan, već da je i dužan da se o tome izjasni u cilju odbrane ustavnog poretka Republike Srbije, kao i odbrane časti profesije.
Profesor ustavnog prava u penziji Ratko Marković ocenio je da je sporazum opšti pravni akt s neposrednim pravnim dejstvom i da svojom sadržinom odstupa od Ustava Srbije.
– Suprotan je Ustavu u četiri odredbe, a to su formiranje Zajednice srpskih opština, postojanje jedinstvene Kosovske policije na teritoriji pokrajine, podvođenje pod jedinstven pravni sistem Kosova celokupne sudske vlasti i organizovanje lokalnih izbora u skladu sa zakonom Kosova. Čitavo zamešateljstvo oko toga koja je priroda ovog sporazuma proistekla je iz namere da se izbegne giljotina Ustavnog suda – ocenio je profesor Marković.
Politička klopka
Naime, oni koji osporavaju pravnu prirodu sporazuma i tvrde da je reč o političkom aktu, to čine samo da Ustavni sud ne bi bio nadležan da ga ocenjuje. Politički akt je slobodan akt pojedinaca u državnoj vlasti, koji nije izložen oceni ustavnosti, i zato umesto pravnih ima samo političke posledice za aktere.
Marković je rekao i da za analizu ne bi bilo potrebno vrhunsko pravno znanje da se nije "umešala politika sa klopkama". Stoga se čitavo tumačenje svodi na sagledavanje suštine pravnih pitanja koja se ovde postavljaju.
Dačićev dogovorNaprednjak Aleksandar Martinović, takođe doktor prava, izneo je brojne zamerke USS što je uopšte sazvao javnu raspravu. Po njemu ne zna se koji akt se osporava i ko su učesnici u postupku. Na ove primedbe predsednica suda Vesna Ilić Prelić je rekla da pozvani učesnici nisu strane u postupku već da su pozvani da iznesu svoja mišljenja, a da Ivica Dačić, koji je potpisnik sporazuma, taj dokument sigurno nije potpisao u svojstvu građanina već kao tadašnji predsednik Vlade Srbije. |
Na drugoj strani, počev od ministra pravde Nikole Selakovića, preko sekretara Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejana Đurđevića i predsednika Skupštinskog odbora za ustavna pitanja Aleksandra Martinovića, koji su kao predstavnici vlasti tvrdili da Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost sporazuma iz Brisela, jer je reč o političkom aktu, a ne pravnom. Oni su zaključili da sporazum nije deo ustavno-pravnog sistema Srbije.
Da predstavnicima države nedostaju pravni argumenti, videlo se i po tome što se ministar Selaković na kraju svog izlaganja pozvao na političku važnost osporenog sporazuma.
– Mišljenja sam da Ustav treba da bude tumačen u političkom kontekstu, jer mi ne možemo jednostrano da regulišemo suštinsku autonomiju Kosova i Metohije, već to mora da proistekne iz dijaloga Vlade Republike Srbije i privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. Politički kontekst tumačenja Ustava je izuzetno važan. Republika Srbija bila bi u potpuno bezizlaznoj situaciji, ukoliko bi Ustavni sud preuzeo nadležnost Vlade – rekao je Selaković, ističući da u ovom trenutku "Srbija vodi politiku egzistencijalne dijalektike".
On je odbacio tvrdnje pravnika da je vlast učinila sve da prikrije ratifikaciju sporazuma i to kroz famoznu odluku Skupštine Srbije od svega 25 reči u kojoj se konstatuje da se prihvata izveštaj Vlade Republike Srbije o prihvatanju sporazuma iz Brisela.
Da se ponište svi akti
Akademik Kosta Čavoški, koji je zastupao stranu koja je osporila ustavnost sporazuma, ironično je nazvao "dovitljivcima" one koji su savetovali bivšeg premijera Ivicu Dačića, potpisnika sporazuma.
Original iz PrištineČavoški je zamerio US što niko od pravnih stručnjaka koji su pozvani na javnu raspravu nisu dobili faksimil sporazuma u originalnoj engleskoj verziji. Kao primer da se država na sve moguće načine trudi da prikrije sadržinu osporenog dokumenta, Čavoški je naveo i to što tekst sporazuma nije objavljen na zvaničnim sajtovima Vlade Srbije. Da je teško bilo doći do originalnog teksta, potvrdio je i sudija izvestilac USS Milan Stanić, koji je rekao da je sud imao problem da pribavi original dokumenta. |
– Sugerisali su mu da se sam tekst sporazuma nigde ne pojavi u originalnoj verziji. Tako da ga nema ni u odluci Vlade, ni u odluci Skupštine. Kriju ga kao zmija noge zbog dalekosežnih posledica koje proizvodi. I zbog toga da bi se tretirao kao politički akt, a ne ugovor dva međunarodna subjekta, a sve sa ciljem da bi se prejudicirala odluka Ustavnog suda i on proglasio nenadležnim – rekao je Čavoški.
On je ocenio da je nesporno reč o pravnom političkom aktu opšteg dejstva, pa samim tim podleže oceni ustavnosti. Čavoški je izneo tvrdnju da je sporazum akt međunarodnog karaktera.
– Čak i ako bi sud procenio da je reč o pojedinačnom pravnom aktu, onda bi morao da proglasi ništavnim sve pojedinačne odluke proistekle iz briselskog sporazuma. To podrazumeva povraćaj u pređašnje stanje, odnosno da sve srpske sudije koje su dobile otkaz budu vraćene na svoje funkcije u okviru pravnog sistema Republike Srbije, da građani koji sada moraju da vade lične karte i isprave u skladu sa zakonom samozvane države Kosovo imaju pravo na lične karte i vozačke dozvole Republike Srbije. Da li, gospodo sudije, imate petlju da to kažete i donesete takvu odluku – upitao je članove US Srbije Kosta Čavoški.
Na te opaske predsednica USS Vesna Ilić Prelić je rekla da su sudije "dovoljno stručne" i da im "ne treba poduka" uvaženog akademika.
Čavoški smatra da je čak suvišno postavljati pitanje da li je reč o međunarodnom aktu, što se vidi i iz potpisa. Naime, briselski sporazum potpisan je na dva odvojena lista i na jednom se nalazi potpis predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića i visoke predstavnice za EU Ketrin Ešton, dok na drugom listu pored Eštonove stoji potpis Hašima Tačija, kosovskog premijera.
PROFESOR MARKOVIĆ RAZOTKRIO PREVARU: Prihvatili otcepljenje pokrajine
Prema profesoru Ratku Markoviću, suština teksta sporazuma sadržana je "u odricanju Srbije od svih funkcija državne vlasti na teritoriji AP KiM u korist samoproglašene Republike Kosovo, i time u prećutnom prihvatanju jednostrane secesije te pokrajine".
– Da bi zamaglili ovu suštinu, pribegli su mnogim lukavštinama. Da ne bi izgledalo da pregovaraju dva ravnopravna partnera koji imaju jednako svojstvo države, pregovori u Briselu se nazivaju po imenima glavnih gradova pregovarača. Zatim, da bi se prikrilo formalno svojstvo Hašima Tačija govori se o dijalogu "sa privremenim institucijama samouprave u Prištini", a da bi se sakrila sadržina sporazuma, on se prihvata zaključkom Vlade i postaje njegov sastavni deo, ali se taj zaključak ne objavljuje. Takođe, Narodna skupština prihvata izveštaj Vlade s maratonskim naslovom sračunatim na to da se sam tekst izveštaja Vlade ne objavljuje u Službenom glasniku RS. Ne treba biti jednak pravni lisac pa razumeti smisao ove akrobatike, a to je da sporazum izbegne Ustavnu sudsku kontrolu – rekao je profesor Ratko Marković.
Inače, Marković je bio profesor Ustavnog prava i ministru Selakoviću, koji je podsetio da je profesor bio potpredsednik Vlade i učesnik u pregovorima u Rambujeu, iz kog je kasnije proistekao Kumanovski sporazum, a kojim je praktično država Srbija morala da se povuče sa KiM.
NEVEROVATNA TVRDNjA NIKOLE SELAKOVIĆA: Ministar već zna mišljenje veštaka!
Pošto je završena tročasovna javna rasprava ministar Selaković izjavio je da će Vlada RS poštovati odluku US, kakva god bila. On je, međutim, zamerio što niko od pravnih stručnjaka nije uzeo u obzir Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN kojom se između ostalog predviđa, kako kaže, postojanje kosovske policije i sudskog sistema, već su svoje obrazlaganje zasnovali na čisto teorijsko-pravničkom tumačenju briselskog sporazuma.
Na opaske novinara da su se svi pravnici stručnjaci koji su govorili saglasili da se je reč o opštem pravnom aktu međunarodnog karaktera i da je US svakako nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost i zakonitost, Selaković je rekao da nisu svi takvog mišljenja. Ministar tvrdi da ima i stručnjaka koji su drugačijeg stava, samo što se nisu pojavili u sudu, već će svoj izveštaj dostaviti u US.
Kako "Vesti" saznaju, u US kažu da je nejasno otkud ministar Selaković zna kakav će stav imati neimenovani stručnjaci s obzirom na to da niko ne može da nastupa u svojstvu veštaka, a da ga nije pozvao Ustavni sud. Pri tom, oni koji nisu bili u prilici da dođu na javnu raspravu izveštaj dostavljaju samo sudu, a ne predstavnicima strana koje imaju suprotno mišljenje. Inače, od pozvanih veštaka nisu se pojavila samo tri pravnika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
