Izjava predsednika Mila Ðukanovića da bi ceremonija obeležavanja 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata u Varšavi bila potpunija da su prisutne Rusija i Srbija nije slučajna i može pozitivno uticati na otvaranje dijaloga dve zemlje čiji su odnosi zahladneli, ocenile su za podgoričke “Vijesti” bivše diplomate.
Profesor na međunarodnom odseku FPN-a u Beogradu Dragan Ðukanović međutim, smatra da poruka crnogorskog predsednika nije upućena Rusiji, niti da je u dogledno vreme realno očekivati otopljavanje odnosa između Crne Gore i Rusije.
Crnogorski predsednik je na obeležavanju u Varšavi rekao da bi obeležavanje osam decenija bilo potpunije da je na njemu učestvovali predstavnici Rusije zbog, kako je kazao, grandiozne uloge Sovjetskog Saveza u oslobađanju Evrope.
On je rekao i da žali što na ceremoniji nije bilo ni Srbije ni drugih jugoslovenskih naroda.
Pored Rusije i Srbije, takođe ni Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu dobile poziv da prisustvuju komemoraciji u Varšavi jer je Poljska ove godine rešila da 80 godina od početka Drugog svetskog rata obeleži u prisustvu zemalja NATO-a, Evropske unije i Istočnog partnerstva, preneli su mediji.
Bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore Branko Lukovac rekao je „Vijestima“ da Ðukanovićeva izjava može pozitivno uticati na otvaranje dijaloga između Crne Gore i Rusije, koji bi mogao da vodi prevazilaženju trenutne krize u odnosima dveju zemalja.
– U svakom slučaju, ova izjava pokazuje koliko Crna Gora, u svakoj prilici, ceni i ističe ogroman doprinos koji je SSSR dao velikoj pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, nezavisno od toga da li je članica nekog saveza ili nije – istakao je Lukovac.
Dugogodišnji diplomata, kolumnista i bivši urednik sarajevskog Oslobođenja Zlatko Dizdarević kaže za Vijesti da Ðukanovićeva izjava nije slučajna i da “ima smisla”.
– Rusija i pored svih opređeljenja nikada ne zatvara vrata ni prema kome ko jeste faktor u zoni njihovog interesa u širokom spektru. A Balkan to jeste – ocenio je Dizdarević.
Profesor Dragan Ðukanović sa beogradskog FPN, smatra da sada nije realno očekivati otopljavanje odnosa Rusije i Crne Gore.
– Posebno imajući u vidu sada i ponovni angažman SAD i imenovanje Metjua Palmera za specijalnog predstavnika državnog sekretara SAD za Balkan. Meni se čini da je to “približavanje“ u ovom trenutku posve nerealna opcija – kazao je Ðukanović.
Palmer je u više mandata bio angažovan na Balkanu.
Profesor Ðukanović je ocenio da bi bilo dobro da ima dijaloga između dve zemlje, ali da je Crna Gora ulaskom u NATO, odabrala svoj put, koji nije komplementaran sa spoljnopolitičkim viđenjima zvanične Rusije.
Ruski “Komersant” radio objavio je pre dva dana da je crnogorski predsjednik Milo Ðukanović izrazio spremnost da se “vrati tradicionalnim partnerskim odnosima dve zemlje” i da je “neočekivano za mnoge postao glavni advokat Rusije”.
Dobri odnosi Crne Gore i Rusije narušeni su otvorenim okretanjem Crne Gore ka članstvu u NATO, podrškom sankcijama EU protiv Rusije. Izazovi između dve zemlje nastupili su i otvaranjem afere “državnog udara”, u kojoj su u sudskom postupku osuđena dvojica ruskih državljana zbog krivičnog dela “stvaranje kriminalne organizacije i terorizam u pokušaju”, ali i lideri DF-a.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova je tada saopštilo da presuda “ne ostavlja nikakvu sumnju u politizaciju crnogorskog sistema pravde i njegovu podložnost manipulacijama spolja, te da samo može pogoršati rusko-crnogorske odnose, koji su vec? na najnižoj tački u istoriji”.
“Vijestima” je iz Ođeljenja za informisanje i medije ruskog MIP-a početkom avgusta saopšteno da dve države imaju značajan potencijal za interakciju i da se nadaju da će se stvoriti uslovi za povratak razvoja rusko-crnogorskih odnosa na uzajamno korisnim osnovama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
