„Vesti“ su naša porodica

Veliko srce i ogromna osećajnost za probleme najugroženijih, osobine su našeg vernog čitaoca iz Bad Homburga koji godinama unazad brine o štićenicima Humanitarnog mosta. Svaka teška sudbina pogađa ga pravo u dušu, pa nikad ne može da se odluči kome bi pre pomogao. Zbog toga svaku svoju donaciju prepušta našoj redakciji, sa puno poverenja da ćemo mi najbolje izabrati one kojima će u tom trenutku njegov dar najviše značiti. Njegov jedini uslov je da ostane anoniman, jer smatra da njegovo ime nije bitno, već je jedino važno da se dobrota širi. Ekipa „Vesti“ uvek se potrudi da opravda njegovo poverenje i pomoć uputi na prave adrese.

On je nedavno uputio donaciju od 1.000 evra u našu redakciju, a mi smo odlučili da taj dar namenimo ženama kojima bolest i nemaština kao crni oblaci svakodnevno stoje iznad glave.

Prve dve hrabre žene koje smo obradovali su siromašna i bolesna penzionerka Rada Simić za koju smo namenili 200 evra, i samohrana majka i teško obolela Tanja Radonjić iz sela Kotraža kojoj smo uputili 300 evra.

Kada smo pozvali Radu da joj saopštimo lepe vesti, nije mogla da zadrži suze od sreće.

– Nemate pojma kako ste me obradovali. Poslednjih dana sam bukvalno ostala bez i jednog jedinog dinara. Ni za hleb nisam imala. Ova donacija će me bukvalno spasti. Mnogo hvala i redakciji „Vesti“ i humanom čitaocu čija me je dobrota duboko ganula. Svaki put kad mi javite da je za mene poslao pomoć neko izdaleka, ko me i ne poznaje, meni suze krenu. Ja bez vas ne bih bila živa. Sve te divne ljude kojima ni oči nisam videla, kao i celu redakciju „Vesti“ doživljavam kao porodicu. Hvala još jednom, neka tog divnog gospodina sreća prati i zdravlje služi – rekla je Rada vidno uzbuđena.

Ona je pobedila karcinom bešike koji se vraćao nekoliko puta, ali je ostavio teške posledice po njeno zdravlje. Bori se bolovima, stomom na stomaku, kičmom, vidom, visokim šećerom.

Nedavno je povredila nogu, što joj je dodatno otežalo situaciju.

– Gips na celoj nozi mi je onemogućio kretanje. Da nije bilo divnih ljudi koji su mi pomogli i platili negovateljicu, mene sad verovatno ne bi ni bilo. Do neba sam zahvalna divnim čitaocima „Vesti“ koji mi već godinama pomažu i uvek su tu kada je najteže. A to nije samo materijalna pomoć, već podrška koju dobijam, topla reč koja leči dušu i daje mi nadu u bolje sutra. Tri života ne bi bila dovoljna da se svima zahvalim – poručila je Rada.

Kako kaže, iako je sama, dobri ljudi su učinili da se ipak ne oseća usamljeno.

– Kad god mi je bilo teško i mislila sam da izlaza nema, stigao je poziv iz vaše redakcije i dobre vesti. Verujem da samo zbog toga i jesam u životu, budući da sudbina nije bila darežljiva kad je ceo moj život u pitanju – iskreno će Rada Simić.

Radost zbog nove donacije mogla se čuti i u glasu Tanje Radonjić.

– Pa ja nemam reči. Mnogo hvala. Znate i sami kako moj sin Đorđe i ja teško živimo, svaki dinar nam znači. Šaljemo puno pozdrava našem donatoru i želimo njemu i njegovim najmilijima sve najbolje. Spasavate nas – rekla nam je Tanja.

Kako kaže, brinula se kako će ovih dana nabaviti osnovne namirnice, ali sad će, bar neko vreme lakše da se diše.

– Novac ćemo utrošiti na račune, lekove, hranu… Standardno ono najosnovnije što nam je potrebno. Pokušaću neki dinar i da stavim sa strane, da nam se nađe u teškim danima. „Vesti“ su naša sigurna luka – kaže Tanja.

Ona sa svojim sinom živi sama od svega 23.000 dinara, koliko dobija za negu sina. Samo za lekove često im je potrebno više od 15.000 dinara, ali često ne mogu da kupe sve lekove koji im trebaju. Iako se Đorđe rodio kao zdrav dečak, koji je u četvrtoj godini već znao da čita i piše, u šestoj godini je iznenada bez ikakvog povoda Đorđe ušao u čauru iz koje nije izašao ni danas. Pored autizma, ovaj momak ima i epilepsiju.

Mukama nikad kraja

Pored zdravstvenih tegoba sina, ova hrabra majka bije i svoje bitke. Pre nekoliko godina postala je invalid. Zbog bolesti krvnih sudova odsečena joj je desna noga, a i druga noga je u sve gorem stanju.

– Ipak, ne brinem za sebe. Veća mi je muka šta će biti sa mojim Đorđem ako se meni nešto dogodi. Meni je bitno samo da on bude dobro. Za moj problem bi bilo odlično da idem u hiperbaričnu komoru koja ima u Vrnjačkoj banji, ali to je veoma teško. Nikad nisam uspela da dobijem uput za tako nešto, a za moj problem drugog leka nema. Ni ne razmišljam o tome da mogu otići, jer sam Đorđu potrebna 24 sata sedam dana u nedelji – kaže Tanja.

Život sa 20 evra

Rada Simić živi sama u socijalnom stanu. Kada se od skromne penzije koja iznosi 110 evra oduzme rata za dug za struju, kao i dug za nedozvoljeni minus njenog pokojnog oca, Radi ostane 20 evra mesečno. Tim novcem ne može sebi da priušti ni hranu ni lekove. Donedavno je dobijala jedan obrok dnevno iz narodne kuhinje, ali je to ukinuto, što je dodatno otežalo Radino funkcionisanje.