Da stari, bolesni i nemoćni, kojih je u Raškoj oblasti i na severu Crne Gore na stotine, i u 2020. godini nisu zaboravljeni i da o njima najviše brinu čitaoci „Vesti“ iz svih krajeva sveta, potvrdilo se i prvih februarskih dana. Donacije iz Švajcarske, Nemačke i Austrije stigle u naselje Šestovo kod Novog Pazara, u Dobrinju kod Tutina i u zabito selo Stup kod Rožaja.
Vredne poklone dobrih ljudi iz naše dijaspore ovoga puta dobili su: samohrani otac Vukomir Tomović iz novopazarskog naselja Šestovo koji sam brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, baka Stanica Milojević, koja živi sama u pešterskoj zabiti i jedva sastavlja kraj s krajem, i Mihrija Murić, samohrana majka koja u planinskoj vrleti na granici Srbije i Crne Gore bije tešku bitku kako bi u bedi i siromaštvu prehranila i školovala sinove Enesa i Ernesa.
Donaciju od 200 švajcarskih franaka Vukomiru Tomoviću i njegovim sinovima, trajno vezanim za invalidska kolica, poslala je naša čitateljka Jelica Kostić iz Ciriha koja je Vukomiru, Ivanu i Peđi u propratnom pismu poželela da se hrabro bore kao i do sada i da se, uprkos svim nedaćama koje ih prate duže od 40 godina, ne predaju.
– Mnogo nam znači svaka pomoć, jer osim skromne socijale drugih prihoda nemamo, a Ivanu i Peđi puno treba za lekove, lečenje, rehabilitacije, posebnu ishranu, ogrev, struju. I sam kuburim sa srčanim i drugim nevoljama. Hvala bogu pa nam povremeno stignu donacije dobrih ljudi, uglavnom čitalaca „Vesti“, koji nam pomažu da nekako preživljavamo u ovim teškim vremenima. Hvala puno našoj dobrotvorki iz Ciriha, na novcu i podršci koju nam je uputila. Nema nam druge nego da se borimo. Njoj i njenoj porodici želimo dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje Vukomir Tomović.
O baki Stanici Milojević iz sela Dobrinja na Pešteru, opština Tutin, pisali smo prošle jeseni. Za razliku od dvadesetak drugih usamljenih baka u ovom kraju koje su godinama „pod zaštitom Humanitarnog mosta „Vesti“, njoj još nije stigla ni jedna donacija. Baka živi sama, nikakvih prihoda nema i jedva preživljava. Puno se obradovala poklonu od 50 evra koji joj je, posredstvom humanitarca iz Novog Pazara i našeg saradnika Hida Muratovića poslao naš čitalac D. R. iz Frankfurta, koji je poželeo da baka kupi šećer i kafu, uz obećanje da će se ponovo javiti i da će donacija biti znatno veća.
– Meni je najvažnije što znam da ipak nisam sama. Osim mojih rođaka i komšija sete me se i dobri ljudi iz daleka sveta. Hvala im, bog neka ih čuva – kaže starica i ističe da će kupiti najosnovnije namirnice.
Znači nam svaki dinar
Vredna donacija od 100 evra stigla je i Mihriji Murić iz planinskog sela Stup kod Rožaja. Ovu samohranu majku i najboljeg drvoseču u celom kraju obradovao je Enis Muratović iz Beča koji već godinama pomaže nevoljnicima u rodnom kraju.
– Baš sam se obradovala, jer je donacija stigla u trenutku kada sakupljam novac da starijem sinu Enesu, koji je srednjoškolac u Rožajama, pošaljem novac za podstanarsku sobicu i bar po jedan topli obrok. Mnogo nam znači svaki evro, jer živimo od krave i nekoliko koza koje su nam svojevremeno kupili dobri ljudi iz dijaspore, što nam je nedovoljno i za golo preživljavanje. Nadam se da će uskoro krenuti seča šuma i da će za mene biti nekog posla – priča Mihrija i moli nas da prenesemo zahvalnost do neba dobrotvoru Enisu Muratoviću iz Austrije.
Kolica neostvaren san
Vukomir Tomović godinama pokušava da sakupi novac za kupovinu „motornih“ invalidskih kolica koja bi znatno olakšala život njegovim paralizovanim sinovima Ivanu i Predragu, na žalost, još je daleko od ovog cilja.
– Ivanove i Peđine ruke sve su slabije i sve teže pokreću takozvana ručna kolica. Žao mi ih je, ali ne mogu da im pomognem, jer nova motorna kolica koštaju najmanje 1.000 evra – priča Vukomir i nada se da će se možda javiti neko od dobrih ljudi iz naše dijaspore koji će mu pomoći da reši ovaj veliki problem.
