„Vesti“ moraju da opstanu

Svekoliko rasejanje podiglo je glas zbog mogućnosti da njihov jedini srpski dnevni list, koji izlazi izvan otadžbine, a čiji je prvi broj štampan davne 1992. godine, prestane da postoji. Podrška našoj redakciji stiže sa svih strana sveta, sa porukom: ne damo naše novine koje su stub srpstva. Ne dozvoljavamo gušenje slobode govora i gašenje štampe, jer to bi bio nenadoknadiv gubitak za sve nas.

Ko će nam ublažiti nostalgiju, ako ostanemo bez „Vesti“, pita dijaspora i od države Srbije traži da pomogne opstanak njihovog lista uz koji su pune tri decenije.

Milkica Romić, advokat, Frankfurt. Nemačka

Naše novine „Vesti“ naš su glas u dijaspori. Mi u rasejanju, pored redovnih poslova, imamo jednu veliku obavezu, a to je da sačuvamo maternji jezik i deci prenesemo jedan deo naše kulture. „Vesti“ nam u tome pomažu, o tome pišu i podsećaju ko smo i odakle smo došli. Ključne su za dijasporu, bez njih ne bismo više imali naš glas daleko od matice. Uvek su nas podržavale u dobrom, a kad je bilo loše bile su uz nas. Pišu o našim događajima, o slavljima, o iskustvima, o uspesima, o tragedijama… O nama Srbima koji živimo rasuti po svetu. „Vesti“ su podržavale sve naše akcije, pisale o našim junacima i pričale drugima o našim problemima i nikad nam nije rečeno da nemaju vremena za nas. Mi nikad nismo pitali kako je njima i da li možda oni imaju probleme. Sada je vreme da i mi podignemo naš glas, da zaštitimo naše glasilo, bez kojeg bi srpska zajednica, ma gde u svetu, ostala bez jedine srpske reči i jedinog glasa srpske dijaspore. Sada je vreme da i mi vas pitamo, šta vam treba i kako da vam pomognemo.

Karla Galvan, Vićenca, Italija

Ja „Vesti“ čitam, čudićete se, još od ranih devedesetih, kada su počele da stižu u Italiju. Studirala sam srpski sedamdesetih godina u Padovi, ali, nažalost, nisam završila, ostao je moj veliki san i neprežaljena ljubav, a srpski narod je postao narod mog srca. Čitala sam tada „Vesti“ i ne sluteći da ću jednoga dana biti na stranicama tog lista i to na stranicama u boji. List je bio crno-beli i kada bih stigla do kraja, do poslednje stranice, otišla bih pravo do lavaboa da operem ruke, jer su mi bile crne od olova. Imam nostalgiju za tim vremenom. „Vesti“ su list koji ne sme da trpi nikakve pritiske, nikakve ucene i nikakvu materijalnu štetu, jer je ogledalo srpske dijaspore. Ujedinjuje raseljene Srbe. Znam da ima više Srba rasutih po svetu nego u Srbiji, isto kao i nas Italijana, 60 miliona u Italiji i 60 miliona van Italije, pa čak i u Srbiji. Nas ima dosta, naročito u Beogradu.

Vaš list je od nacionalnog značaja i važnosti. Srpska zajednica je jedina zajednica stranaca koja ima dnevnu štampu, ne poznajem drugu naciju u Vićenci koja ima svoj list. Čvrsto verujem da vaša država neće pokleknuti i povinovati se hirovima ucenjivača i napadača „Vesti“. Izdržali ste i veća iskušenja i napade, verujem da će srpski rod i iz ovog boja izaći kao pobednik. Rekla sam da je Srbija moja druga domovina i stojim iza svakog slova. Živela Srbija, srpski narod i „Vesti“. Do pobede! Kao kad se išlo u rat, Spartanci kad su dobijali štit i kretali u boj govorili su im da se vrate s njim ili na njemu.

Miodrag Stojković, predsednik Centralnog saveta Srba, Hesen, Nemačka

„Vesti“ su stub srpske dijaspore. Više od 30 godina izveštavaju naše sunarodnike o dešavanjima u Srbiji i svetu. Kao dnevne novine koje su stekle reputaciju bave se ozbiljnim i profesionalnim novinarstvom u zapadnoj Evropi i bilo bi nedopustivo da se ugase, jer bi se tako kršila sloboda govora i štampe. Srbija ne sme da dozvoli da naši ljudi u rasejanju ostanu bez svog jedinog dnevnog glasila. U ime Centralnog saveta Srba u Hesenu, najoštrije osuđujem napade na naše „Vesti“. Pružamo punu podršku vašim i našim novinama i nadamo se da ćete istrajati u nameri da nezavisno i profesionalno izveštavate o srpskoj dijaspori.

Milorad Samardžija, predsednik udruženja A:kultura Beč

Zvuči prosto paradoksalno, da u vreme kada se zagovaraju vrednosti i podrška slobodnim medijima do nas čitalaca dolaze vesti koje govore o ozbiljnim teškoćama u produkciji našeg jedinog dnevnog lista za dijasporu. Iste mogu dovesti do drastičnog smanjenja obima ili ukidanja.

To je za mnoge nezamislivo i značilo bi nenadoknadiv gubitak. Verujem i nadam se da će država Srbija uraditi sve da pomogne u prevazilaženju nastale situacije. „Vesti“ pružaju neprocenjivu podršku u informativnom, identitetskom i kulturološkom segmentu. Kao platforma za izveštavanje o dostignućima u mnogim oblastima, umrežavanje, humanitarnu pomoć i delovanje, kao i obrazovanje. Hvala „Vestima“ na izveštavanju i podršci mnogim društvima, udruženjima, organizacijama, pojedincima. Želeo bih da „Vesti“ još dugo žive.

Predrag Janković, član više srpskih udruženja u Francuskoj, Pariz

Šta mi možemo da uradimo? Da manifestujemo i podržimo „Vesti“? Teško je to odavde. Da „Vesti“ još povećaju prodajnu cenu? Ne, to ne bi trebalo zato što su „Vestima“ najverniji penzioneri, a njihovi novčanici su u ovim kriznim vremenima sve tanji. Čitaju ih, ponajviše, jugonostagličari, interesuju ih informacije iz svih krajeva bivše Jugoslavije i tu širinu treba zadržati. Ove naše novine moraju da traju! Navikli smo na njih, zavoleli ih i nije isti osećaj kad se čitaju novine u odnosu na čitanje na internetu, odnosno na ekranu. Užitak je kad novine osetiš u ruci, okrećeš listove, a one mirišu. U „Vestima“ nalazimo brojne informacije o bivšim meštanima, porodicama koje su daleko i rodnom kraju. I tačno je da mi iz rasejanja najviše verujemo „Vestima“. Najsigurnije su, najrealnije, u to smo se uverili. Kroz „Vesti“ saznamo ono što nam je na drugim mestima nedokučivo, a u sve to nas spontano tera naša nostalgija. I ko će nam je ublažavati ako nam, ne daj bože, ukinu novine? Naglašavam, podvlačim, uzvikujem da nama „Vesti“ mnogo, mnogo znače!

Nemanja Damnjanović, Beč, Austrija

„Vesti“ su ozbiljne novine, koje su toliki niz godina glavni izvor informisanja dijaspore. Čitaoce informišu na najbolji način, uvek pružajući proverene informacije, a ne lažne vesti koje se šire društvenim mrežama i portalima. Ne razumem da neko pokušava da uništi nešto što je izvor slobodnog informisanja, ali to je problem koji postoji globalno. Poslednjih godina smo imali svetsku krizu i testirani smo koliko dozvoljavamo da neko upravlja nama. Ali zabraniti ili vršiti pritisak na medij je nedopustivo u demokratiji. Pritisak na izveštavanje ili još gore gašenje novine bio bi neverovatan udarac za Srbe u dijaspori. U potpunosti podržavam naš list i ne bih mogao da zamislim da ga više nema. Zato je potrebno preduzeti sve kako bi se „Vestima“ pomoglo da prebrode pritiske sa kojima se suočava.

Zorica Simonović, Lugano, Švajcarska

Ugasiti „Vesti“ je isto što i zatvoriti prozor u prostoriji gde dopire svetlost sunca. Biti bez „Vesti“ značilo bi uskratiti našem narodu srpsku reč u dijaspori i jedini portal koji se bavi upravo dijasporom i našom decom, dopunskom školom, folklornom sekcijom, festivalima, crkvenim događanjima, humanitarnim akcijama. Mi, Srbi iz dijaspore, bezrezervno verujemo našim novinama uz pomoć kojih smo pomagali one sunarodnike kojima je potrebna. „Vesti“ su pokrivitelj mnogih akcija u dijaspori. Ugasiti je možda preblaga reč za one koji žele da zabrane naše „Vesti“. Kroz istoriju su poznati momenti kad istina treba da napravi dva koraka unazad, zato što je istina. A istina je da predstavljaju naš zračak sunca i neraskidivu vezu sa otadžbinom. Glas koji dopire do srca svih nas koji želimo da pročitamo našu reč. Ostaje nam da se nadamo da će pobediti istina i pravo novinarstvo i da će „Vesti“ još mnogo godina slikom i pričama radovati Srbe u dijaspori.

Saša Ćelić, predsenik KHD Kolo Frankfurt

Svi u Kulturno-humanitarnom društvu Kolo Frankfurt i ja kao predsednik društva, već godinama i decenijama smo suočeni, a posebno je primetno od vremena pandemije korone, da u nemačkim državnim medijima postoji samo jedna i to njihova istina. U slučaju da nisi tog mišljenja, izložen si različitim pritiscima kako bi popustio i bio deo sistema. „Vesti“ su jedan od medija koji pokušava da nama Srbima, rođenim na zapadu, prikažu našu zemlju i naš svet na onaj pravi i istinit način. Zato je vreme da glasno kažemo da predaja nije i ne može da bude opcija. Nije za nas Srbe nikad ni bila, niti će ikada biti. Tako da i mi kao Srbi koji živimo van otadžbine moramo po svaku cenu da podržimo koliko možemo naše „Vesti“, jer druge nemamo. Prvenstveno da odemo i kupujemo ih na kiosku, a ne samo da ih čitamo na internetu. Verujem da veliku ulogu može da ima i naša Srbija, da ako zatreba, iz državnog budžeta izdvoji deo novca za podršku dijasporskom dnevnom listu, jer ako „Vesti“ nestanu sa kioska, veliko je pitanje ko će nas Srbe u rasejanju predstavljati i kome još možemo da verujemo, Znamo kakvi su mediji u zemljama u kojim živimo. „Bild cajtung“ u Nemačkoj ili „Stanard“ u Austriji, sigurno neće pisati nešto pozitivno o nama. Za njih smo tema samo u crnoj hronici. Ako svi budemo složni i podržimo, sada kada je nejpotrebnije, naše „Vesti“, verujem da će to biti još jedna pobeda svetla nad tamom koja pokušava da nas uništi u poslednje vreme.

Sanja Ilić, Vićenca, Italija

Ovo je atak na celokupni srpski narod u rasejanju, a to ne smemo dozvoliti. Mi smo jedina bela rasa koja je smela da uđe u konflikt sa Amerikancima 90-ih, dok svetske sile Kina i Rusija, i ostatak sveta nije imao hrabrosti da uđe u otvoreni, čak ni diplomatski konflikt sa SAD.

Hrabro smo ustali protiv njih, usprotivili smo se jednoj vojnoj sili, mi, kao narod jedne male zemlje na Balkanu, za koji dobar deo sveta i ne zna da postoji. Ustali smo protiv njih, jer u genima imamo ponos. Treba i sad iskoristiti taj gen koji nam je usađen, ujediniti se i podići svoj glas da se „Vesti“, jedina nit koja nas vezuje za našu otadžbinu i sunarodnike u rasejanju, održe i prevaziđu poteškoće i pritiske. Ujedinjeni treba da podignemo glas da se „Vesti“ održe i da još dugo naš nezavisni list traje i slavi i 50 i 100 godina postojanja, iako mnogi od nas neće dočekati te jubileje. Ne dozvolimo ucene, pritiske i pretnje.

Podrška kolega

Andrija Jorgić, direktor časopisa „Borba“, Beograd

Pridružujemo se borbi za očuvanje „Vesti“. Imate moju punu podršku i svih zaposlenih u časopisu „Borba“, posvećenom kulturi. Svim srcem smo uz kolege u „Vestima“ jedinim dnevnim novinama koji izlaze širom sveta i štampaju se na ćirilici.

Istina će pobediti

Ljubica i Mile Jurišić, penzioneri, Linc, Austrija

Zabrinuli smo se kad smo videli da su „Vesti“ na udaru raznih nazovi demokrata. Naša svakodnevica je nezamisliva bez omiljenog lista koji je jedino pravo glasilo našeg naroda u dijaspori. Sigurni smo da ćete preživeti i ovaj nalet, jer istina mora da pobedi. Nadamo se da će i matica podržati rad i napore ove novinske kuće, a mi čitaoci sigurno možemo pokrenuti prikupljanje potpisa ili nešto slično kako bismo svi zajedno odbranili naš omiljeni list.

Otadžbina da pomogne

Spasoje Krivokapić, penzioner, Anemas Francuska i Herceg Novi, jedan od najistrajnijih i najvećih aktivista srpske dijaspore

„Vesti“ su jedina prava veza dijaspore i matice. Da ih ukinu? Ne mogu da verujem. Dijasporske novine imaju svi narodi sveta i nikad se nije postavilo pitanje njihovog opstanka, pa bi ravnopravno trebalo vagati i srpske „Vesti“. Posredstvom njih mi u rasejanju saznajemo sve o sunarodnicima širom sveta, o ekonomskim, političkim, obrazovnim, kulturnim, sportskim, zabavnim, turističkim i drugim sadržajima, O kompletnom našem životu. Ukidanje „Vesti“ bi bio pravi šovinizam. Takvih zabrana nema nigde u svetu i, ako bi se to desilo, dijaspora bi morala da digne svoj glas. Neophodno je među nama razviti svest o značaju postojanja novine na srpskom jeziku i ćiriličnom izdanju. A finansijski problemi? Shvatam i to. Sveopšta kriza. Lek se može naći kroz sponzore i uz veliku pomoć države. Tražiti od institucija Srbije da stanu iza „Vesti“, mada bi to trebalo da bude njihova obaveza.

Ima onih koji kažu kako se ne isplati kupovati novine kad se sve to nađe na internetu. Ali ima ljudi, a poznajem ih, koji kupuju od prvog broja i čuvaju, pa imaju poređanu štampu, visine u metrima. E, to su vernost i ljubav prema domovini. Radost je u svakom trenutku moći otvoriti štampanu maticu, zaviriti u prošlost, podsetiti se nekadašnjih dešavanja.

Na kraju da naglasim da se zna da dijaspora redovno ubacuje devizne novce u maticu, obilato je pomaže, pa mislim da bi to moglo da ide i u obrnutom smeru, kao znak zahvalnosti. Odnosno, otadžbina bi mogla da pomogne rasejanju, da isfinansira jedino srpsko glasilo u svetu koje je od koristi svima.