Najbolji sportisti Srbije u izboru „Vesti“ – epizoda broj 26! Naš i vaš list, koji postoji od 1992, redovno beleži dešavanja u svetu sporta, kako u Srbiji, tako i širom planete, svuda gde ima naših sportista i dijasporaca. Na listi „besmrtnih“ sportista koji su proneli slavu naše zemlje tokom prethodnih 26 godina, našla su se mnoga čuvena imena, od premijernih laureata, tad dvoje aktivnih sportista, Siniše Mihajlovića i Monike Seleš, iz davne i veoma teške 1993. do najsvežijih, koji su se ponovo upisali na našu listu – Novaka Đokovića (peti put) i Zorana Terzića (treći put).
Zanimljivo je i da 1993. nije bila jedina u kojoj smo imali dva laureata, pošto su 2016. priznanje „podelili“ olimpijski šampioni, rvač Davor Štefanek i kapiten vaterpolista Filip Filipović.
U izboru „Vesti“ za sportistu godine mnogo puta se samo postavljalo pitanje koji košarkaš će biti izabran, uz prvobitan sjaj fudbalskih pečalbara, a potom i Vladimira Grbića u nezaboravnoj 2000. kad se radovao i sa Srbima u Sidneju zlatu na Olimpijskim igrama. Zatim su se „probudili“ i vaterpolisti, a onda je došao red na veličanstvenog Novaka Đokovića, koji je ove godine peti put postao laureat „Vesti“.
Taj sjaj vrhunskih takmičara iz pojedinačnih sportova napisao je novo poglavlje i u našem izboru. Ređali su se uspesi i plivača i atletičara, tekvondista i rvača, koji su nagrađeni na kraju godine. Pošto je bilo teško da svi zaslužni budu proglašeni i najboljim sportistom ili trenerom, „Vesti“ su se potrudile da određene uspehe obeleže specijalnim priznanjima sportistima, klubovima i sportskim savezima.
Godinu dana posle prvih sportista, izabran je prvi put i trener godine dijaspore. Te davne 1994, usred rata na prostoru bivše SFRJ, sankcija prema našoj zemlji i problema koji su imali mnogi naši dijasporci, čudnih pogleda zbog zemlje iz koje su potekli, „svetlo na kraju tunela“ su predstavljali i naši stručnjaci, pre svega iz sveta košarke. Tako se sa stranica „Vesti“ posebno čulo o Božidaru Maljkoviću i njegovim uspesima u Francuskoj, zatim o sjaju Željka Obradovića kao trenera u Španiji i Italiji, potom i o dominaciji u Grčkoj, naravno i kao predvodnika našeg državnog tima. U 2000. je posebno zasijalo olimpijsko zlato odbojkaša, pa je izdvojen Zoran Gajić, još jedan tadašnji pečalbar, a danas prvi čovek OS Srbije. Tih godina je kriterijum bio da određeni sportista ili trener mora da bude aktivan u inostranom klubu u periodu na koji se odnosi izbor, pa je isti bio donekle sužen, mada je činjenica da je i tad veliki broj naših vrhunskih stručnjaka radilo van matice.
U 21. veku, od odbojkaških stručnjaka, Gajiću se priključio i ovogodišnji laureat Zoran Terzić, a dobili smo pobednike i iz vaterpola, tenisa i fudbala i tekvondoa. Među neobičnim kuriozitetima tokom naših izbora je i onaj koji se dogodio 2015, da ćerka nasledi oca na mestu stručnjaka godine u izboru najtiražnijeg lista naše dijaspore. Tada je Marina Maljković napravila čudo sa košarkašicama, stigla do evropskog trona i postala prva dama najbolji stručnjak u našem izboru. Pobedila je tada i Veljka Paunovića, svetskog šampiona sa mladom fudbalskom reprezentacije. Ove godine imamo „povratnike“ u obe kategorije, pošto su i Đoković i Terzić već bili birani za najbolje, a već 2019. je šansa da imamo debitante, možda je vreme da Aleksandar Đorđević posle igračkih, nagradu dobije i kao trener, kao i neko od njegovih košarkaša od kojih će, svi se nadamo, stići do medalje na planetarnom šampionatu u Kini.
SVI LAUREATI „VESTI“
SPORTISTI
1993. – Siniša Mihajlović (fudbal) i Monika Seleš (tenis)
1994. – Dejan Savićević (fudbal)
1995. – Aleksandar Đorđević (košarka)
1996. – Aleksandar Đorđević (košarka)
1997. – Aleksandar Đorđević (košarka)
1998. – Dejan Bodiroga (košarka)
1999. – Dejan Bodiroga (košarka)
2000. – Vladimir Grbić (odbojka)
2001. – Predrag Stojaković (košarka)
2002. – Dejan Bodiroga (košarka)
2003. – Dejan Bodiroga (košarka)
2004. – Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2005. – Aleksandar Šapić (vaterpolo)
2006. – Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2007. – Novak Đoković (tenis)
2008. – Milorad Čavić (plivanje)
2009. – Nađa Higl (plivanje)
2010. – Novak Đoković (tenis)
2011. – Novak Đoković (tenis)
2012. – Milica Mandić (tekvondo)
2013. – Emir Bekrić (atletika)
2014. – Filip Filipović (vaterpolo)
2015. – Novak Đoković (tenis)
2016. – Davor Štefanek (rvanje) i Filip Filipović (vaterpolo)
2017. – Tijana Bošković (odbojka)
2018. – Novak Đoković (tenis)
TRENERI
1994. – Božidar Maljković (košarka)
1995. – Željko Obradović (košarka)
1996. – Željko Obradović (košarka)
1997. – Željko Obradović (košarka)
1998. – Željko Obradović (košarka)
1999. – Željko Obradović (košarka)
2000. – Zoran Gajić (odbojka)
2001. – Svetislav Pešić (košarka)
2002. – Svetislav Pešić (košarka)
2003. – Svetislav Pešić (košarka)
2004. – Svetislav Pešić (košarka)
2005. – Božidar Maljković (košarka)
2006. – Zoran Terzić (odbojka)
2007. – Željko Obradović (košarka)
2008. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2009. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2010. – Bogdan Obradović (tenis)
2011. – Zoran Terzić (odbojka)
2012. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2013. – Ljubinko Drulović (fudbal)
2014. – Dejan Savić (vaterpolo)
2015. – Marina Maljković (košarka)
2016. – Dejan Savić (vaterpolo)
2017. – Dragan Jović (tekvondo)
2018. – Zoran Terzić (odbojka)
