“Velt”: Bugarska tajno snabdevala Ukrajinu municijom i naftom

Bivši premijer Kiril Petkov prošle godine je poveo tajnu operaciju snabdevanja Ukrajine – bez znanja koalicionih partnera. Veruje se da je Bugarska u jednom trenutku Ukrajini dobavljala trećinu municije i 40 odsto nafte.

Bugarska je od početka ruske agresije tajno snabdevala Ukrajinu oružjem i dizelom, otkriva nemački list „Velt“.

To je činjeno nezvaničnim kanalima i preko privatnih firmi i posrednika, s obzirom da se bivši premijer Kiril Petkov suočavao sa otporom koalicionih partnera Socijalista da isporučuje oružje Ukrajini.

Dizel napravljen od ruske sirove nafte – isporučivan Ukrajini

„Velt“ navodi da je Kijev u proleće 2022. nezvanično zatražio pomoć od Sofije jer je ukrajinskoj vojsci skoro ponestalo goriva i municije sovjetske proizvodnje.

Municija i dizel nisu išli direktnim putem, već preko posredničkih kompanija u Bugarskoj i inostranstvu, a transportovani su vazdušnim i kopnenim putem preko Rumunije, Mađarske i Poljske.

Posebno je pikantno što je dizel koji je Bugarska tajno isporučivala napravljen od ruske sirove nafte u crnomorskoj rafineriji, koja je u to vreme pripadala ruskoj kompaniji Lukoil.

„Velt“ ističe da su iza svega stajali tadašnji premijer Kiril Petkov i ministar finansija Asen Vasilev, dvojica ekonomista školovanih na Harvardu, koji se nedavno obreli u bugarskoj politici sa agendom borbe protiv korupcije.

Ukrajina prošlog aprila skoro ostala bez municije

Petkov, sada u opoziciji, potvrdio je „Veltu“ da je njegova vlada posrednicima dala dozvolu za izvoz. „Naša privatna vojna industrija je proizvodila punom parom“, rekao je on. „Procenjujemo da je u ranim fazama rata oko trećina municije potrebne ukrajinskoj vojsci došla iz Bugarske.“

To je nemačkom listu potvrdila i vlada u Kijevu. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je njegova zemlja prošlog aprila skoro ostala bez municije.

– Znali smo da Bugarska u skladištima ima velike količine municije kakva nam je bila potrebna, pa me je predsednik Zelenski zadužio da diplomatskom veštinom nabavim neophodan materijal – rekao je Kuleba. To je u to vreme bilo pitanje „života i smrti“, rekao je on nemačkom listu.

Prema informacijama „Velta“, isporuke municije u vrednosti oko dve milijarde evra platile su SAD i Velika Britanija.

Uloga Bugarske u uvođenju sankcija Rusiji

Bugarska je takođe igrala bitnu ulogu u kada se radilo uvođenju sankcija EU i načinima izlaska iz zavisnosti od ruskih energenata.

„Sve je počelo još 25. februara, samo dan nakon Putinovog napada na Ukrajinu, na neformalnom sastanku Evropskog saveta u Briselu. Pošto svi šefovi vlada EU drže govore jedan za drugim, sastanak se odugovlačio do kasno u noć. Premijer Petkov, kaže, tokom ovih sati ide od jednog do drugog kolege i svima govori da Zelenskom možda ostaje manje od 48 sati života, da je na moskovskoj crnoj listi, i da savet EU mora odmah da donese odluke“, navodi nemački list.

„Njegov predlog: odvojiti Rusiju od platnog sistema Svift i zamrznuti evropske obveznice od ruske centralne banke. Mnogi šefovi država EU su bili zabrinuti, ali je na kraju Evropska komisija podržala taj potez“, piše „Velt“.

Istovremeno, bivši ministar finansija Vasilev prisustvovao je sastanku ministara finansija EU u Parizu. I oni su bili neodlučni, kaže Vasilev. Svi su još uvek bili u šoku od napada. A onda je Vasilev održao govor. Ne o brojkama i ekonomskim posledicama, već o tome šta Putin podrazumeva pod „denacifikacijom Ukrajine“.

– Rusi su to uradili u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, pobili su hiljade ljudi, profesora i sveštenika – kaže Vasilev.

I on je vodio kampanju da se odluke hitno donesu. Učesnici sastanka potvrdili su „Veltu“ da je bugarski ministar preokrenuo raspoloženje. Dva dana kasnije, Brisel je sproveo mere. U krugovima EU se priča o „bugarskom predlogu“.

„Gasprom“ je prvo Bugarskoj ukinuo isporuku gasa

„Velt“ dalje piše da je „malo verovatno da je Moskva znala za isporuke dizela ukrajinskoj vojsci. U svakom slučaju, cisterne su mesecima nesmetano putovale tamo-amo.“

Međutim, Kremlj nije prevideo da je Bugarska, pod premijerom Petkovom i ministrom finansija Vasilevom, vodila masovnu kampanju za Ukrajinu. Još u maju Moskva je pokrenula sajber napade, pokušala da podmiti članove parlamenta i da se infiltrira u vlast.

„Gasprom“ je još 27. aprila ukinuo isporuku gasa Bugarskoj kao prvoj zemlji u EU. Kako navodi „Velt“, premijer Petkov je u roku od 24 sata rešio stvar i organizovao dva tankera sa tečnim gasom iz SAD – po istoj ceni po kubnom metru koju je tražio „Gasprom“.

Petkov sada objašnjava zašto je Vašington bio spreman da to uradi. „U razgovorima sam jasno stavio do znanja da su tankeri politički signal celoj Evropi da uvek postoje načini da se izađe iz zavisnosti od Rusije.“

Petkov je završio posao dovršetkom gasovoda prema Grčkoj, dodaje „Velt“.