Molitveno i svečano u četvrtak je bilo i u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija u sidnejskoj Kabramati, gde je liturgiju služio i vernike pričestio starešina ove naše svetinje protojerej-stavrofor Đuro Đurđević. Apostole je čitao ipođakon Veljko Mrakić, uz lepo pojanje članova hora sa balkona.
Pošto se Sretenje obeležava kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu, u svojoj besedi prota Đuro je lepim rečima opisao prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.
Vernici koji su uprkos kiši i prohladnom danu došli u kabramatsku crkvu mogli su čuti i da je Sretenje praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo. Prema kanonu SPC, svrstan je u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.
Sretenje Gospodnje je i jedan od najsvečanijih liturgijskih događaja, a u jednoj od najlepših pravoslavnih molitvi izgovaraju se reči pravednog Bogonosca koje izgovara sa Bogomladencem u naručju – „Otpusti sad raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje…“
Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana, kada je epidemija kuge odnosila i do 5.000 života dnevno, a zemljotres u Antiohiji ostavio za sobom veliku pustoš.
Slava Sretenje veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju istoriju, tradiciju i običaje. Podsetimo da je na Sretenje 1804. godine Karađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak, a 1835. godine u Kragujevcu je proglašen prvi Ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, pa se 15. februara slavi i Dan državnosti Republike Srbije.
