Veća zarada od 1. jula

Minimalna plata biće podignuta za 1,05 dolara na sat od 1. jula (sa osnovice od 20,33 na 21,38 dolara), što predstavlja 5,2%, ili nešto iznad inflacije.

Radnici koji primaju nagrade suočavaju se s malim smanjenjem plata u realnom smislu.

Naime, stope nagrada će porasti za 4,6%, što je smanjenje realnih plata, sa minimalnim nedeljnim povećanjem od 40 dolara za radnike sa stopama nagrada ispod 869,60 dolara nedeljno.

Komisija za fer rad saopštila je da će njena odluka uticati na više od 2,7 miliona radnika, kao i na druge zaposlene koji imaju ugovore s preduzećima i druga podešavanja zarada.

Inače, povećanje minimalne plate je bio stub predizborne kampanje sadašnjeg premijera, Entonija Albanezea, koji se zalagao za povećanje od najmanje 5,1%, u skladu sa inflacijom.

Premijer je izjavio da pozdravlja odluku Komisije.

– Istina je da su mnogi od tih ljudi, koji imaju minimalnu platu, heroji koji su nas izneli kroz pandemiju. Oni zaslužuju više od naše zahvalnosti, zaslužuju povećanje plata, a danas su to i dobili – naglasio je Albaneze.

Ministar zapošljavanja, Toni Berk, kaže da će ljudi videti na svojim bankovnim računima šta znači promena vlade.

– Prvi put, posle skoro decenije, imali smo vladu koja se zalagala za stvarno povećanje plata, a sada će to biti isporučeno – naglasio je on.

Međutim, pojedine poslovne grupe su se zalagale protiv povećanja, sugerišući da ga lanci snabdevanja i troškovni pristisci čine neodrživim.

Predsednik Komisije za fer rad, Ijan Ros, ističe da rastući troškovi života izuzetno utiču na radnike s najnižim primanjima i da to ne može da se ignoriše.

– Svesni smo da su slabo plaćeni posebno ranjivi u kontekstu rastuće inflacije. Ukoliko bismo prihvatili podneske nekog od organa poslodavaca, a ne bismo odredili povećanje, onda bi realno smanjenje plata bilo još teže – objasnio je on.

Prema njegovim rečima, tržište rada je trenutno dovoljno snažno, tako da povećanje plata ne bi imalo značajan negativan efekat na ekonomiju.

Zanimljivo je da se sindikati rekli da je ovo dobra odluka za neke, ali ne za sve radnike. Seli Mekmanus, šef Australijskog saveta sindikata, kaže da je odluka Komisije pobeda najamnih radnika.

– Ova odluka je razumna i pravedna. To znači da će slabo plaćeni zaposleni biti u prilici da lakše plate kiriju i namirnice, kao i račune za energiju – naglasila je ona.

S druge strane je istakla da je razočaravajuće što je odloženo povećanje plata hotelskim, restoranskim, kao i vazduhoplovnim radnicima.

Ujedno je napomenula da je odluka dala sigurnost četvrtini radne snage na minimalnoj plati i za stope nagrada, dok drugi radnici, takođe, čekaju da vide povećanje.

– Svi Australijanci treba da učestvuju, a to nije slučaj – naglasila je Mekmanusova.

Međutim, poslodavci upozoravaju da će povećanje plata dodatno opteretiti sektor. Tako Australijska privredna komora upozorava da će odluka staviti preduzeća pod “veći stres“.

– Ovo će povećati troškove pogođenih preduzeća u narednoj godini od 7,9 milijardi dolara, tako da će to biti značajan teret koji firme moraju da preuzmu, ili da prebace na svoje klijente. Ako želimo da ostanemo konkurentni, onda ovo nije odluka koja će pomoći – istakao je Endrju Mekelar, šef najveće reprezentativne grupe za poslovanje.

Australijsko udruženje trgovaca na malo saopštilo je da bi povećanje plata moglo da neke kompanije “obori sa ivice“, jer je ekonomski oporavak još neizvestan.

Novi udar na novčanike

Novoizabrani premijer je bio pod pritiskom da ublaži teret troškova života, pošto su inflacija, rastuće kamatne stope i naglo rastuće cene benzina i energenata, pogodile budžete Ozija.

Banka državnih rezervi takođe, očekuje da će inflacija nastaviti da raste i da će dostići 7% do Božića, i planira još nekoliko povećanja kamatnih stopa.

Međutim, Australijanci će se u septembru ponovo suočiti sa rastućim troškovima života kada bude okončano privremeno smanjenje akcize na gorivo od 22 centa.

Podrška glasača Koalicije

U anketi urađenoj tokom izborne noći, a koja je obuhvatila 1.400 građana, Australijski institut je otkrio da je 88% anketiranih glasača laburista i 79% glasača Koalicije podržalo povećanje plata.

Tokom izbora, bivši premijer Skot Morison kritikovao je laburiste zbog obećanja da će se zalagati za povećanje plata, rekavši da vlada ne bi trebalo da interveniše na nezavisan rad Komisije za fer rad, iako su vlade obe strane, u prošlosti, davale formalne preporuke ovom nadležnom telu.