Uvek u pravi čas

Samo su mi zakucali na vrata i rekli da su rodom iz ovog kraja, da dugo žive i rade u Nemačkoj, da čitaju „Vesti“, da im je dobro poznata moja teška sudbina i da su došli da mi pomognu. Kratko smo popričali i popili kafu, rekli su mi i kako se zovu, ostavili su mi 500 evra i otišli uz molbu da im ne pominjem imena. Hvala im beskrajno! Bog im dao svaku sreću u životu, nadam se da će neko nagraditi njihovu dobrotu.

Ovako nam je najnoviju posetu dvojice dobrotvora iz Nemačke, trenutno na odmoru u Novom Pazaru, objašnjavao Hidajet Pljakić iz sela Oraše kod Tutina, čovek bez obe noge i dve i po decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta. Veliki radnik i borac koji se, uprkos teškom hendikepu, drugim bolestima i zdravstvenim problemima koje ima njegova supruga Bajramka, bori da se preseli u Novi Pazar gde će biti bliže lekarima.

– Do sada sam se nekako kretao, uglavnom puzeći, ali, ruke me polako izdaju. Imam povišen šećer, slabo srce i stomačne probleme, a ni supruga Bajramka više ne može da mi pomogne jer je i ona jedva pokretna i čekaju je dve teške opreracije kukova u Beogradu – ističe Hidajet.

Naglašava da svaki evro koji dobije, pa i najnovijih 500, čuva za otplatu stana u Novom Pazaru koji mu je, uz puno popusta i po najnižoj mogućoj ceni, obezbedio poznati Sandžaklija, inače uspešni biznismen u Berlinu.

– Bog mu pomogao! „Skinuo“ nam je bar 10.000 evra i omogućio nam da stan otplaćujemo godinama, a uz pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore, koje su animirale „Vesti“, sakupili smo oko 17.000 evra, dali i kaparu, pa se nadamo skorom useljenju. Prodaćemo kuću u Orašu koju su nam, takođe, svojevremeno kupili čitaoci „Vesti“. Verujemo da će nam dobri ljudi pomoći i da dug otplaćujemo, jer smo i ja i supruga nemoćni da bilo šta radimo – objašnjava Hidajet, poznat po tome što je, iako vezan za invalidska kolica, sve do nedavno išao u šumu da bere kleku, šipurak i pečurku, cepao drva i puzeći obrađivao svoj vrt.

Vrednoj donaciji od 280 švajcarskih franaka (oko 250 evra) koju mu je poslala naša čitateljka i dokazana dobrotvorka Marija Golubović iz Švajcarske, obradovao se i doskorašnji đak pešak s Golije. Tačnije, siromašni Nikola Matković iz sela Vučinići kod Novog Pazara koji je od oktobra i brucoš na ovdašnjem Državnom univerzitetu. Pošto je, uprkos sirotinji i svakodnevnom pešačenju, bio jedan od najboljih učenika novopazarske gimnazije Nikoli nije bilo teško da upiše informacione tehnologije (softverski inženjering). Da bi mogao da se školuje, tokom avgusta i septembra bere maline po golijskim selima kako bi ujedno pomogao i siromašnim i bolesnim roditeljima Jevrosimi i Slavomiru.

– Nije teško, a i da jeste, mora da se radi. Putovaću do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara, biće potrebno za knjige, hranu i autobus. Možda ću i koji put morati da prenoćim u gradu. Da i do sada nije bilo „Vesti“ i dobrih ljudi iz naše dijaspore koji mi pomažu od trećeg razreda osnovne škole, ko zna da li bih uopšte stigao do studenta. Ovako, nadam se da ću, ako bude sreće i zdravlja, dogurati i do inženjera – priča Nikola i moli nas da donatorki Mariji, koja mu je i ranije pomagala, ali svim drugim dobrotvorima, pošaljemo najtoplije pozdrave i neizmernu zahvalnost.

Bog neka je čuva!

– Divnoj gospođi, kojoj nije bilo teško da me lično pozove i podrži, želim puno sreće i zdravlja i sve najbože u životu. Bog neka je čuva! – poručuje ovaj siromašni odlikaš sa Golije.

Nada da će se svojim znanjem i dobrim ocenama izboriti i za neku fakultetsku ili državnu stipendiju. Siguran je i da će dobri ljudi iz naše dijaspore i dalje biti uz njega i njegove roditelje koji žive u kućerku bez vode i kupatila i sa zemljanim podom.

Tri decenije herojske borbe

Dok se pre tri i po decenije vraćao u zabito selo Vrapče na Pešteru Hidajet je upao u snežnu oluju, nakon dva dana pronađen je potpuno promrzao, pa su mu amputirane obe noge. Ni tada se nije predao, čak je i radio koliko je mogao, sa Bajramkom je izrodio dve danas odrasle ćerke, a presudna pomoć stigla mu je i još uvek stiže od čitalaca „Vesti“.