Utrnulo sećanje

Mnogo je praznika sa raspadom SFRJ otišlo u istoriju, a jedan od najznačajnih svakako je 29. novembar, Dan Republike. Slavljen je kao praznik gotovo šest decenija, sve do 2002. godine od kada se zvanično ne obeležava. Praznik je bio neradni, a prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima, proslavljao se dva dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ.

Poslednji put praznik je u Srbiji obeležen 2001. godine, jer ga je Savezna skupština ukinula tek sredinom novembra sledeće godine. Žitelji Juge su ga obožavali jer je padao u vreme svinjokolja.

Pored Dana republike, slavio se i 4. jul – Dan borca i 7. jul – Dan ustanka naroda Srbije, isti praznik Crnogorci su slavili 13. jula, Slovenci 22. jula, građani Bosne i Hercegovine i Hrvatske 27. jula, dok su Makedonci isti praznik proslavljali 11. oktobra. Dan vojske je, recimo, od raspada Jugoslavije do danas promenio nekoliko datuma i zgodan je primer svih državnih vrludanja. Posle raspada SFRJ i rata u bivšoj zemlji, i Dan JNA, 22. decembar, prestao je da važi.

Danas se malo ko seća da je ovaj datum izabran 1947, u predvečerje sukoba Tita sa Staljinom. Do tada, Titova Jugoslavija je kao Dan armije proslavljala 21. decembar, datum formiranja Prve proleterske brigade, koji je tada zgodno padao na Staljinov rođendan, a onda je valjalo da se ova neugodna asocijacija izbegne, pomeranjem Dana JNA na 22. decembar, kada je Prva proleterska imala vatreno krštenje. Danas se ovi praznici ne obeležavaju, mada su imali antifašistički karakter.

U nekadašnjoj SFRJ, 25. maj se slavio kao Dan mladosti, doduše radno, a mnogi ga pamte i kao Titov rođendan, iako to nije bio, jer je Tito zapravo rođen 7. maja 1892. godine. Ipak decenijama se u bivšoj SFRJ obeležavao rođendan voljenog jugoslovenskog predsednika kome je svake godine na velelepnoj sportskoj priredbi na stadionu JNA u Beogradu uručivana štafeta sa željama za dug život i dobro zdravlje.

Mnogima danas ne treba poseban datum da bi posetili Titov grob, a godišnje taj kompleks poseti 120 hiljada ljudi.

Veliki broj pripadnika jugonostalgičara i dan-danas dočekuje štafetu sa istim žarom i različitim shvatanjem o tome šta je Maršal predstavljao. Ipak i najzagriženiji antititoisti moraju priznati da ogromna većina žitelja Tita pamti po dobrom. Sociolog Jovo Bakić smatra da je odsustvo antifašističkih praznika u državama bivše SFRJ direktna posledica raščišćavanja sa komunističkom i socijalističkom prošlošću.

– Po pravilu se naglašava odsustvo političkih i privrednih sloboda, što je svakako činjenica, a zaboravljaju se neka dostignuća socijalizma, kao što su uvećana društvena pokretljivost i jednakost, urbanizacija i industrijalizacija, omasovljena pismenost, emancipacija žena. Razume se, ova socijalistička prošlost bila je usko povezana sa Jugoslavijom koja je u kulturi omogućavala u izvesnoj meri prevazilaženje provincijalizma, danas tako raširenog i pogubnog za društva država naslednica bivše Jugoslavije – kaže Bakić.

Kako su stari praznici odumirali, uvodili su se novi. Tako sada imamo nove praznike i to 11. novembar Dan primirja u Prvom svetskom ratu i državni praznik Sretenje – Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznuje se i 16. februara. Aleksandra Janković, psiholog, kaže da činjenica da u mnogim krajevima bivše Jugoslavije postoji žal za Titovim vremenom pokazuje da se se u to vreme zbilja bolje finansijski živelo, a označava i svojevrsnu nostalgiju za mladošću. Sociolog kulture Ratko Božović kaže da su praznici koje uspostavljamo na brzaka prazniji nego oni koji su, kako slikovito objašnjava, ostavljeni da čame u istoriji kao nešto što je bilo i više ne postoji.

– Nama se inače dešava da se češće bavimo nebitnim nego bitnim stvarima – smatra Božović.

– Tako smo brže-bolje menjali nazive ulica, umesto da pravimo stukturalne promene u društvu. Sada uspostavljamo praznike i imenujemo nešto što se posle ne može vezivati za određenu državu.

Neki od praznika su samo znak šta se desilo sa našim sećanjem – dodaje on.

– Ovde je utrnula kultura sećanja, niko ne pamti šta se desilo koliko juče, a kamoli u dalekoj prošlosti. To je ironični iskaz naše nebrige onoga što nam se dogodilo i šta smo učinili drugima i šta činimo sebi – kaže Božović.

Tokom postojanja Sovjetskog Saveza, 9. maj, Dan pobede nad fašizmom slavljen je širom SSSR i zemalja istočnog bloka. Iako je u većini ovih zemalja praznik ustanovljen između 1946. i 1950, kao neradni dan uveden je samo u Ukrajini i to 1963. godine i Rusiji 1965. godine.

Nakon pada komunizma u Centralnoj i Istočnoj Evropi, većina bivših sovjetskih zemalja nastavila je da obeležava Dan pobede iako u nekima od njih nije bio i zvanični praznik.

Tokom devedesetih, u Rusiji nije bilo masovnih proslava, jer se masovke u sovjetskom stilu nisu uklapale u način na koji su nove vlasti želele da komuniciraju sa građanima. Dolaskom na vlast Vladimira Putina, impresivne proslave u cilju promovisanja prestižne uloge zemlje u borbi protiv fašizma, kao i podizanja duha nacije, vratile su se u velikom stilu.

Praznici bivše SFRJ

Državni praznici su bili:

1. januar – Nova godina

1. maj – Praznik rada

4. juli – Dan borca

29. novembar – Dan Republike

Državni i verski praznici danas u Srbiji

Nova godina – 1. i 2. januar

Božić, verski praznik – 7. januar

Sretenje – Dan državnosti – 15. i 16. februar

Uskrs, verski praznik – počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa – 17,18,19,20. april

Praznik rada – 1, 2. maj

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar