Više od 100 intelektualaca koji iz čitavog sveta koji su 22. i 23. marta učestvovali na Međunarodnoj konferenciji “Od agresije do novog pravednog poretka” povodom 25. godišnjice od početka oružane agresije NATO protiv SR Jugoslavije, usvojili su zajedničku – Beogradsku deklaraciju u kojoj se odlučno osuđuje agresije NATO iz 1999. godine kao ilegalan, osvajački i zločinački rat protiv suverene, mirolјubive evropske zemlјe.
“NATO je 1999. godine vratio rat na tlo Evrope, u ratu u kome je Evropa učestvovala protiv same sebe. To nije bio ‘mali kosovski rat’, već rat sa geopolitičkim cilјevima”, navodi se na početku Deklaracije.
Objašnjava se da su ciljevi rata bili otimanje Kosova i Metohije od Srbije i puna kontrola Balkana, raspoređivanje američkih trupa na Balkanu za potrebe strategije širenja na Istok, uspostavlјanje presedana za intervencije kršenjem međunarodnog prava i neprikosnovenosti SB UN i opravdavanje postojanja i izlazak NATO-a izvan ugovornog područja utvrđenog 1949.
“Agresija NATO predstavlјala je rušenje pravnog poretka mira i bezbednosti u Evropi i svetu, uspostavlјenih na rezultatima Drugog svetskog rata. Balkan je danas nestabilniji, Evropa bez samostalnosti identiteta i vizije”, stoji u Beogradskoj deklaraciji.
U tekstu ovog dokumenta se navodi da potpisnici pripadaju različitim zemlјama, nacijama, ideologijama, religijama i civilizacijama, ali su čvrsto ujedinjeni u privrženosti miru, ravnopravnosti i napretku za sve narode, kao i u osudi politike sile, ekspanzije, dominacije i hegemonizma.
“Odlučno osuđujemo ničim izazvanu oružanu agresiju NATO protiv SRJ (Srbija i Crne Gore) 1999. godine, kao ilegalan, osvajački i zločinački rat protiv suverene, mirolјubive evropske zemlјe, preduzet bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz najgrublјe kršenje Povelјe Ujedinjenih nacija, Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija (1975) i osnovnih principa međunarodnog prava. Ukazujemo da je agresija izvršena pod lažnim izgovorima i odgovornost NATO ne može se ničim umanjiti. ‘Humanitarna katastrofa’ nije pretila od državnih vlasti već od ekspanzionizma NATO. U Račku se nije dogodio ‘masakr civila’ već legitimna državna reakcija protiv terorizma. ‘Plan potkovica» nije postojao. ‘Humanitarni’ ratovi ili intervencije – ne postoje”, stoji u Deklaraciji.
Navodi se da je u agresiji 1999. godine stradalo 1.139 vojnika i policajaca, oko 3.000 civila (među kojima 89 dece), dok je oko 10.000 lјudi ranjeno.
U Deklaraciji se ističe da su daleko veće posledice produženog dejstva oružja sa osiromašenim uranijumom i otrovnim jedinjenjima.
“NATO je priznao da je napadom na SR Jugoslaviju prekršio međunarodno pravo i da je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom. Izražavamo najdublјe poštovanje nedužnim lјudskim žrtvama i iskreno saučešće porodicama žrtava kao i svim građanima Srbije”.
U ovom dokumentu se navodi da je toko 78 dana bombardovanja SRJ uništena je ili oštećena infrastruktura, energetika, industrijski objekati, škole, bolnice, obdaništa, spomenici kulture i mnogi drugi civilni cilјevi i da je direktna šteta oko 100 milijardi američkih dolara.
“Srbija kao žrtva protivpravnog akta agresije ima pravo na naknadu ratne štete”, piše u Deklaraciji.
Potpisnici apeluju da se obnovi rad posebnih državnih i stručnih za utvrđivanje posledica agresije na zdravlјe građana i životnu sredinu i da se ratni zločini protiv civila i za nepoštovanje ratnih konvencija procesuiraju i sankcionišu.
“Izražavamo snažnu podršku i solidarnost sa naporima Srbije u otklanjanju posledica agresije i nastojanjima da ne dozvoli da se oružana agresija NATO nastavlјa drugim sredstvima. Izražavamo punu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije sa međunarodno priznatim granicama u kojima je nastavila svoje članstvo u OUN, OEBS i drugim univerzalnim međunarodnim organizacijama.
Duboko smo zabrinuti zbog masovnog kršenja osnovnih lјudskih prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, nastavlјanjem njihovog sistematskog proterivanja kao i sprečavanjem slobodnog i bezbednog povratka preko 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca u njihove domove i na imanja. Uvereni smo da se status pokrajine Kosovo i Metohija, može rešavati isklјučivo u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, od 10. juna 1999. koja ima trajni, pravno opšteobavezujući karakter”, ističu potpisnici Deklaracije.
Naglašavaju da osuđuju sva kršenja tog pravnog dokumenta i politiku ucena, pritisaka i svih jednostranih koraka koji su usmereni na legalizaciju otimanja državne teritorije, okončanje etničkog čišćenja preostalog srpskog stanovništva i pripremu stvaranja tzv. velike Albanije.
“Suprotstavlјamo se unipolarnom svetskom poretku koji je zasnovan na strategiji hegemonizma i globalne dominacije sa NATO-m kao oružanim instrumentom naneo je veliku štetu civilizaciji i humanizmu. Agresija na SR Jugoslaviju 1999. predstavlјa ubrzanje strategije širenja na Istok koja je izvor opasnosti po mir u Evropi i svetu. U vreme agresije NATO je imao 19, a danas ima 32 članice. Posle izgradnje američke vojne baze Bondstil na Kosovu i Metohiji, uspostavlјene su desetine novih NATO baza. Na Starom Kontinentudanas postoji više stranih vojnih baza i stokova nuklearnog oružja nego u vreme Hladnog rata”.
U Deklaraciji se izražava najdublјu zabrinutost zbog ubrzanja eskalacije neprijatelјstava i sukoba u globalnim odnosima, dolivanja ulјa na vatru sukoba, nastavlјanja provokacija i opasnosti od globalnog sukoba.
“Svet je na ivici ponora. Čovečanstvo će – ili obuzdati razularenu agresiju otuđenih centara moći, ili pasti u taj ponor. Zato smo jedinstveni u zahtevu za neodložno otpočinjanje dijaloga na strateškom nivou, pod okrilјem UN, sa cilјem da se zaustave eskalacija, gomilanje konvencionalnog i nuklearnog oružja i kršenje međunarodnih sporazuma”.
Potpisnici traže ukidanje stranih vojnih baza, potpuno povlačenje američkog taktičkog nuklearnog oružja i postrojenja tzv. antiraketne odbrane iz Evrope, koji pogoršavaju bezbednost.
Oni su pozvali da se prekine ratno-hušačka retorika, da se svi odgovorni državnici okrenu dijalogu i iznalaženju mirnih, pravednih i održivih rešenja za sve tekuće sukobe i krize.
Uputili su apel svim mirolјubivim snagama u svetu da udruže snage u borbi za poštovanje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država, jačanje autoriteta i uloge Ujedinjenih nacija i drugih univerzalnih međunarodnih organizacija, za poštovanje principa ravnopravnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, za saradnju i koordinaciju u borbi protiv terorizma i separatizma kao globalnih opasnosti.
Podržavamo proces multipolarizacije globalnih odnosa i njihovu demokratizaciju na osnovama suverene ravnopravnosti svih država i naroda. Podržavamo mirovne, bezbednosne i razvojne inicijative koje polaze od principa nedelјivosti mira, bezbednosti i razvoja i koje uvažavaju uzroke problema. Klјučnu ulogu u tom procesu igraju BRIKS, EAEU, Globalna inicijativa ‘Pojas i Put’, Šangajska organizacija za saradnju, PNZ. Podržavamo ukidanje svih monopola, privilegija ili ‘izuzetnosti’. Ne prihvatamo nove ‘zidove’ ni podele. Pokušaj podele sveta na ‘demokratije‘ i ‘autokratije‘ je podmetnje centara moći da bi se produžilo trajanje unipolarnog poretka.
Politika konfrontacije, intervencionizma i mešanja u unutrašnje stvari, koju podstiču vojno-industrijski kompleks i krupni finansijski kapital, moraju ustupiti mesto dijalogu, partnerstvu, poštovanju osnovnih normi međunarodnog prava i multipolarnog svetskog poretka.
Za mir, stabilnost, demokratiju i inkluzivni razvoj neophodne su korenite promene u svetskim odnosima, poštovanje suverene ravnopravnosti, nemešanje u poslove drugih država, multilateralizam, uvažavanje zajedničkih interesa i isklјučivanje svakog egoizma, protekcionizma i privilegija”, navodi se u Deklaraciji.
Objašnjava se da najveću prepreku poretku ravnopravnih naroda predstavlјaju relikti Hladnog rata. Zato NATO treba raspustiti a doktrinu hegemonizma, ekspanzionizma i neokolonijalizma poslati u istoriju.
Potpisnici su osudili masovno ubijanje nedužnog Palestinskog naroda, posebno, masovno ubijanje dece, i pozvali na neodložan prekid vatre u pojasu Gaze i drugim delovima u kojima živi palestinski narod, kako bi se konačno zaustavilo stradanje lјudi bez presedana u novijoj istoriji, a ugroženom stanovništvu nesmetano isporučili hrana, lekovi, voda i druge životne potrepštine.
“Zalažemo se za rešenje po principu dve države, slobodan i bezbedan povratak svih proteranih, ukidanje okupacije i uspostavlјanje Palestinske države u granicama od pre 4. juna 1967. godine sa Istočnim Jerusalimom kao prestonicom, u skladu sa Odlukama Ujedinjenih nacija”, navodi se u ovom domumentu.
U njemu se izražava solidarnost sa narodom Kube koji je dugi niz godina suočen sa razoprnim posledicama jednostranog embarga SAD. “Kubanski narod ima neotuđivo pravo da samostalno bira puteve unutrašnjeg razvoja, bez ičijeg mešanja sa strane. Zahtevamo poštovanje stavova UN o ukidanju američke blokade Kube i skidanje Kube liste ’država koje sponzorišu terorizam’ lišene svakog osnova”.
Osvrćiću se na rat u Ukrajini, potpisnici Deklaracije smatraju da je to posledica strategije širenja NATO-a na Istok, pri čemu su iznevereni svi dogovori da neće biti ekspanzije.
“Verujemo da se kriza može rešiti mirnim putem, uz priznavanje i otklanjanje uzroka i garantovanja jednake bezbednosti za sve države. Zajednička budućnost čovečanstva isklјučuje egoizam i uske prilaze kakva je teza o bezbednosti ’zlatne milijarde’”.
U okviru ove Deklaracije potpisnici su najoštrije osudili i teroristički napad u Moskvi.
“Najoštrije osuđuju gnusni, bestijalni i provokativni teroristički napad u Moskvi, u kojem je nastradao veliki broj nedužnih lјudi i izražavaju uverenje da će počinioci biti brzo uhvaćeni i predati pravdi.
Istovremeno izražavaju najdublјe saučešće porodicama nastradalih i povređenih, građanima Moskve kao i celom ruskom narodu, u njihovom bolu i velikoj žalosti. Pozivaju na odlučnu, koordiniranu borbu protiv terorizma kao globalne opasnosti koja ugrožava sve narode sveta”, stoji na kraju Beogradske deklaracije koju je potpisalo više od 100 intelektualaca iz celog sveta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
