Uslediće vojni odgovor: Rusija upozorila NATO

Ukoliko NATO i SAD ne odreaguju na zahtev Rusije o bezbednosnim garancijama to bi moglo da dovede do nove spirale konfrontacije, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

– Odsustvo napretka po pitanju političko-diplomatskog rešenja tog problema dovešće do toga da će naš odgovor biti vojni i vojno-tehnički – rekao je diplomata.

Kako je istakao, jedna od glavnih zabrinutosti Moskve povezana je sa tim što se u Evropi, na inicijativu NATO partnera, uskoro mogu pojaviti sistemi naoružanja koji su ranije bili zabranjeni Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.

– To će biti konfrontacija, sledeći talas, takvi sistemi će se pojaviti kod nas. Sada ih nema, na snazi je jednostrani moratorijum, a pozivamo NATO i SAD da mu se priključe – apelovao je Rjabkov, istakavši da SAD i NATO ne reaguju na predloge ruske strane.

On je dodao da formiranje takozvane artiljerijske komande koja je u prošlom veku bila zadužena za sisteme srednjeg dometa „Peršing 2“ sugeriše da se „Amerikanci zajedno sa saveznicima spremaju da ponove to tužno iskustvo na novoj vojno-tehničkoj, tehnološkoj operativnoj bazi“.

– Tvrdnje da NATO nema nameru da uvrsti takva sredstva u nuklearni arsenal ni u šta nas ne ubeđuju. Kao prvo, u NATO, kao u savez, u suštini nema poverenja. Mnogo puta smo bili u situaciji kada se danas govori jedno, prekosutra drugo, za godinu – treće i sve to kao da se ništa nije desilo. Jedan od razloga zbog koga Rusija na najvišem nivou zahteva pravne, zakonske garancije bezbednosti povezan je sa tim što su do sad sva obećanja, sve tvrdnje, pa čak i obaveze političke prirode bile ‘oborene’ – objasnio je Rjabkov.

Prema njegovim rečima, NATO saveznici deluju kako njima odgovara i ne žele da uzimaju u obzir bezbednosne interese Rusije.

– Zato više ne igramo takve igre i ne verujemo obećanjima NATO-a – precizirao je diplomata.

Kako je istakao, Moskva još nije odlučila u kom će formatu biti podneti predlozi o bezbednosnim garancijama, ali prioritet je dijalog Rusija – SAD.

Početkom 2019. Vašington je najavio jednostrano povlačenje iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, optužujući Rusiju za njegovo kontinuirano kršenje. Moskva odbacuje sve optužbe. Sporazum je prestao da važi 2. avgusta 2019. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin kasnije je dao novu inicijativu za rešavanje situacije sa rastućim tenzijama u Evropi nakon povlačenja SAD iz ovog Sporazuma. On je, između ostalog, rekao da je Moskva spremna da dobrovoljno ne rasporedi rakete 9M729 na evropskom delu Rusije, ali u uslovima recipročnih koraka NATO-a. Takođe je predložio Alijansi da se testiraju sistemi „Edžis ašor“ sa lanserima Mk-41 u bazama u Evropi i 9M729 u objektima u Kalinjingradu.