Usamljeni, bolesni i siromašni

Težak je i gorak život Tihomira Balovića, siromašnog gorštaka i našeg štićenika iz zabitog Rajetića na Rogozni.

Nakon decenija borbe za preživljavanje i opstanak u planinskoj zabiti, iz koje su gotovo svi odselili, sustigli su ga i srčani problemi, a da nevolja bude još mnogo veća, njegova supruga Milica dve godine je nepokretna, posle moždanog udara i šloga ne ustaje i svakodnevno je na Tihomirovim rukama. Tek nedavno, nakon našeg apela, dobili su invalidska kolica koja su im delimično olakšala život.

Srčani problemi

– Nemamo nikakva primanja, a ja ne mogu ništa da radim, jer suprugu ni trenutak ne smem da ostavim samu, a i slabašne sam snage, zbog srčanih problema ne mogu ni u šumu, ni u nadnicu. Nekoliko donacija „Vesti“ omogućilo nam je da kupimo lekove, brašno i najpotrebnije namirnice, a potom je sve stalo i ponovo smo na teškim mukama – žali se Tihomir i ističe da mu je pomoć dobrih ljudi zlata vredna.

Nama su dobrotvori svojevremeno sagradili manju kuću i nekako smo se snalazili sve dok Milica nije pala na postelju, sada smo potpuno nemoćni, naša sudbina isključivo zavisi od ljudske dobrote, nadam se da će nam se ponovo javiti neki dobrotvor koji će nam pomoći bar da se snabdemo brašnom i lekovima, a za ostalo šta bude – dodaje Tihomir.

Malo dalje na Rogozni, u selu Odojevići, u muci i bedi, godinama žive i jedva opstaju Milan Acković i njegova sestra Gorica koja od rođenja ima smetnje u razvoju, zbog bolesne sestre Milan je ostao u napuštenom selu, nije se ženio i, pošto Goricu nikad ne sme da ostavi samu, nema mnogo mogućnosti da bilo šta radi i zaradi.

Imamo kravu koju su nam davno kupili čitaoci „Vesti“ i uz kuću mali vrt, dok sam u štali ili nešto kopam u dvorištu, Gorica sedi pored mene, ako je izgubim iz vida može da zaluta i strada na planini punoj zveri – jada se Milan i naglašava da su mu poslednjih godina puno pomogli naši čitaoci donacijama za hranu, lekove i struju.

– Svoj život sam podredio bolesnoj sestri, nikad je neću ostaviti samu, za preživljavanje u ovoj zabiti potrebno nam je samo da ne budemo gladni i bez svetla i da imamo za lekove, ovo je i naš apel dobrim ljudima da nam pomognu, svaka donacija nama će biti velika i vredna kao ova kuća – poručuje Milan.

Usamljen i bolestan

Pretežak je i život Miloša Markovića, usamljenog, bolesnog, siromašnog i potpuno nemoćnog starca iz sela Pavlje na padinama Golije. Nikakva primanja, niti stalnu pomoć, ovaj već tri godine štićenik našeg Humanitarnog mosta nema, pomažu mu komšije iz susednih sela i naši čitaoci, na žalost, tokom ove godine donacije iz dijaspore potpuno su presahle, Miloš je zimu nekako preživeo, jer su ga rođaci privremeno zbrinuli u Kragujevcu, sada je ponovo u nevolji.

Samo za lekove, hranu, ogrev i svetlo, ništa više mi ne treba, tek da preživim dok sam na ovom za mene mučnom svetu, zahvalan sam beskrajno čitaocima „Vesti“ na dosadašnjoj pomoći, u jednom trenutku spasli su me studi i gladi, nadam se da me nisu zaboravili i da će me se ponovo setiti, na svakoj pomoći biću im zahvalan do neba – naglašava ovaj ubogi usamljenik sa Golije.

Rub opstanka

Duže od godinu nikakvu pomoć nisu dobili ni Vukola i Vučeta Bradić, siromašni otac i sin iz sela Blato na Pešteru. I oni su bili na rubu opstanka, nakon tekstova u „Vestima“ spasli su ih dobri ljudi, dve godine bili su koliko-toliko zbrinuti, sada su ponovo na teškim mukama.

Velika muka

– Prestala je svaka pomoć, poslednju donaciju dobili smo u julu prošle godine, ni sami ne znamo kako uopšte preživljavamo, bude dana kada ostanemo i bez hleba, mnogo lekova nam nedostaje, preti nam isključenje svetla, muka je naša sudbina – jada se starina Vukola i podseća da su im dobri ljudi kupili šporet, krevete, frižider i televizor i da su im zbog toga neizmerno zahvalni, nada se da će im, nakon ovog apela stići bar neka pomoć.