On je osnovao firmu za preseljenja i tako zaradio 10 miliona dolara, ali uprkos svom ogromnom bogatstvu nikad nije živeo kao milioner. Odabrao je da skuplja ambalažu na ulici i da živi kao podstanar.
Iako je njegova firma poslovala u čitavom svetu i donosila mu milione, Zaf je skupljao plastične flaše, svoj novac neprestano delio drugima i kupovao u supermarketima kao i svaki prosečni građanin.
Posao sa selidbama započeo je 1975. godine, kupivši jedan stari kombi koji čak nije ni znao da vozi, pa je zaposlio vozače, a on je sam u početku iskrcavao i ukrcavao nameštaj. Zbog svog socijalističkog pristupa u kome je isticao važnost kolektiva i brige za radnika, brzo je postao popularan i omiljen. Njegov moto je glasio: “Kompanija Zaf vlasništvo je njenih radnika“.
Uprkos svom ogromnom bogatstvu koje je stekao zahvaljujući kapitalizmu, ostao je veran svojim socijalističkim uverenjima. Tako je na ulazu u sedište svoje kompanije postavio ogromnu Lenjinovu skulpturu u znak odanosti svom heroju i njegovoj filozofiji.
Svoja socijalistička uverenja je stalno isticao u vođenju kompanije koju je opisivao kao “mesto na kom se svakodnevno leče zablude o veličini“, a nazivao “zapadno-berlinskim kolektivom za selidbe“. Ipak, uprkos tim antikapitalističkim stavovima, postoje tvrdnje da je Zaf u vođenju kompanije zapravo bio diktator, kako prenosi Dejli Mejl.
Teško je te cifre povezati sa činjenicom da je Zaf trošio manje od 300 dolara mesečno. U intervjuu prošle godine “Ludi Milioner” je rekao: “Ne treba mi novac, on čini ljude nejednakima. Previše je idiota okolo koji imaju novca, ne treba svetu još jedan“.
