Proteklih dana na adresu orahovačke gimnazije pristigla je još jedna redovna mesečna stipendija plemenitog O. V. iz Sidneja i donela osmehe na licima Dimitrija Radića, Darinke Ulamović, Lazara Grkovića i Ljubice Micić za koje je ovaj dobrotvor izdvojio po 120 dolara pomoći.
– Stipendisti našeg dragog O. V. su maturanti. Završili su sa časovima i narednih dana polažu maturu. Ljubica i Dimitrije su odlični i planiraju da se upišu na fakultete, a Lazar i Darinka su dobri i još se nisu odlučili šta će dalje. Ovom prilikom prosleđujem njihova pisma upućena dobrotvoru, kome se iskreno i od srca zahvaljujemo i svi zaposleni gimnazije zajedno, što nijednom za četiri godine koliko pomaže našim učenicima, nije izostavio da uputi stipendiju. To je i više nego za svaku pohvalu i divljenje. Isto tako, želimo da se zahvalimo i svim ostalim dobrotvorima koji su uz nas, kao i onima koji su bili uz nas, jer njihova podrška tokom proteklih godina za nas sve je bila neprocenjiva – istakla je profesorka Olivera Radić.
Čuvala stipendije za fakultet
Pored reči zahvalnosti profesorke Olivere, prenosimo i pisma učenika upućena njihovom dobročinitelju izdaleka:
„Poštovani gospodine, pišem ovo pismo da bih izrazila iskrenu zahvalnost. Puno Vam hvala za vašu velikodušnost, jer zahvaljujući vašoj podršici, tokom ove četiri godine, stipendija mi je mnogo pomogla. Koliko meni, toliko i mojim roditeljima, jer nisam od njih tražila džeparac. Završavam Gimnaziju i moram da priznam da mi je bilo mnogo lepo i da će mi školovanje ovde biti jedno lepo iskustvo i uspomena. Nas šestoro završavamo Gimnaziju i hvala Bogu ima još učenika za koje se profesori mnogo trude da učenicima u enklavi bude lepo i ništa ne fali. Nadamo se da će ih još biti i da će stipendija koju i oni primaju od tako dobrih ljudi kao što ste i Vi biti motivacija za učenje. Pošto ću posle gimnazije upisati fakultet, nekoliko meseci novac nisam trošila, nego čuvala za upis. Vaša humanost me je motivisala da pomognem drugima i nadam se da će jednoga dana da se ostvari moj san, da ću završiti fakultet, raditi ono što volim i tako pomoći učenicima kao što ste i Vi meni. Hvala Vam puno i želim Vam mnogo uspeha u radu jer ste to zaslužili. Ljubica Micić, učenica sam četvrtog razreda „Gimnazije Orahovac“ u Orahovcu.“
Bili ste naš oslonac i motivacija
Svoju odluku da nastavi dalje školovanje, doneo je i Dimitrije Radić. Koliko mu je u tome značila podrška dobrotvora iz daleke Australije, najbolje pojašnjava i njegovo pismo:
„Napokon je došao kraj i ove četvrte godine. Završava se još jedan važan period u mom životu i vreme je da se krene dalje. Za četiri godine smo naučili mnogo toga: o školi, formulama u fizici i hemiji, po koju rečenicu na engleskom i ruskom jeziku, pročitali smo „brdo“ romana iz srpskog i još po nešto iz svakog predmeta. Nekad je vreme prolazilo sporo, nekad brzo, bilo je lepih trenutaka i ocena, nekad i nije bilo sve tako super, ali sad kada sumiramo utiske sve je ovo bila jedna avanturica za sve nas učenike, a i profesore sa nama. Kroz tu avanturu bi sigurno bilo teže da se prođe da nije bilo pojačanja i podrške čak iz daleke Australije. Vi ste kroz svaku godinu prošli sa nama, mesec, kroz svaki dan. Često bi se setili da je još neko uz nas, da zbog Vas i ljudi poput Vas, kojima je stalo do našeg školovanja i života uopšte, moramo da budemo strpljivi, jaki, da moramo da se trudimo i vredno učimo kako bismo postigli što bolje rezultate. Vi ste bili naš oslonac i motivacija i sigurno da ste veoma zaslužni za ovaj naš mali uspeh, i to što smo dostojanstveno prošli kroz svaki dan u školi. Duhovna podrška je najbitnija sigurno i na njoj pre svega neizmerno hvala, ali ni sam ne mogu da se setim šta sam sve kupio od novca koji ste slali za mene i moje drugare. Ja ću da nastavim školovanje na fakultetu, trudiću se kao i do sada da budem dobar i vredan učenik i da u roku dajem ispite i polažem godine. Trudiću se i da budem dobar čovek, da se ugledam na ljude poput Vas koji imaju veliko srce i koji vole svoj narod i svoju decu. Napisao sam malo pismo, mada su reči suvišne i njima ne može da se iskaže ni delić onog osećanja koje gajimo prema Vama i ako se lično nismo nikad upoznali. Hvala Vam neizmerno!“
Zahvalnost do neba
Svoju zahvalnost uputila je i Darinka Ulamović sledećim rečima:
„Dragi donatoru, nadam se da ste dobro. Stipendirali ste me četiri godine i veoma sam vam zahvalna na tome. S obzirom na okolnosti u kojima živim, vaša stipendija mi je mnogo značila, jer bih nekad njome pomogla svojim roditeljima za kućne potrebe. Nekad bih svojoj sestri, bratu i sebi kupila odeću i obuću. Sve ove četiri godine moji roditelji i ja smo vam zahvalni na tome, jer znamo da na ovom svetu postoje tako dobri ljudi kao što ste vi. Srdačno vas pozdravljamo ja i moja porodica i nadamo se da ćemo Vas jednog dana upoznati i ugostiti u svom domu…“
Dobre želje donatoru
– Dragi dobrotvoru mene i mojih drugara, hvala puno na svakoj vašoj stipendiji koju ste mi slali svakog meseca i to pune četiri godine. Pomogli ste ne samo meni, nego i mojoj braći. Zahvaljujući vašem dobrom srcu, kupovao sam potrebne stvari, trošio sam i za užinu, ali deo bih uvek izdvojio i davao roditeljima. Ja Vam se zahvaljujem od srca i želim sve najbolje u životu – poručio je Lazar Grković.
