Leljak je istraživao oko 300 dokumenata koliko je ostalo od arhiva slovenačke Udbe koja je sadržala 17.000 izveštaja. Sada iznosi i podatak o planiranom atentatu na Tita.
– Reč je o dokumentima koja govore o akciji pripreme i istovremeno sprečavanja atentata na Tita dok je u Beču boravio povodom potpisivanja ugovora o razmeni radne snage. To je bilo vreme kada je Tito već raskrstio sa Rankovićem, a savezna Udba rastočena na republičke službe kojima su tada veća ovlašćenja. Pretpostavljam da je namera Udbe bila da pripremom atentata, a zatim i njegovim sprečavanjem, pokaže Titu kako su i dalje sposobni da brinu o njegovoj bezbednosti – objašnjava Leljak.
On navodi još jedan zanimljiv detalj.
– U jednom od dokumenata se navodi da je tada čak planirano da se u Beču organizuje tajni sastanak između Rankovića i Tita na kome bi se oni navodni izmirili. Do toga ipak nije došlo – kaže Leljak.
Slovenački istraživač detaljno objašnjava i akciju u kojoj je, kao saradnik Udbe,
Arhivi na izvoliteLeljak objašnjava da je Slovenija 2006. godine donela Zakon po kome su svi arhivi Udbe postali dostupni za akreditovane istraživače. Tada se naoružao strpljenjem i pažljivo počeo da pregleda svaki od tih papira. Otuda je uveren da je svaka njegova reč samo argument koji je potkrepljen dokumentom Udbe. |
učestvovao i nekadašnji predsednik Sindikata Austrije Franc Frankl, ali i kako je među saradnicima Udbe otkrio i ime aktuelnog nosioca liste Socijaldemokratske partije Austrije za Evropski parlament, Ojgena Frojnda.
Čitava priča počela je da se raspliće kada je u arhivu Udbe otkrio podatke o kidnapovanju i ubistvu hrvatskog studenta Stjepana Crnogorca. Leljak kaže da su akcijom komandovali Silvo Gorenc, tadašnji šef savezne Udbe, Boris Mužič, šef slovenačke službe i Marjan Orožen, sekretar za unutrašnje poslove SRS 1972. godine.
U jednom od dokumenata navodi se da je "akcija uspešno završena" i da se traži isplata 20.000 dolara i 70.000 tadašnjih jugoslovenskih dinara zbog troškova. To je danas oko 80.000 evra.
Leljak objašnjava da je sigurno da registar kojeg je otkrio nije spisak potencijalnih saradnika, već ljudi koji su radili za Udbu.
– Postoji i drugi spisak, od čak 10.000 imena nekadašnjih pripadnika Vojske Austrije koji su bili angažovani na granici sa SFRJ. Udba je strpljivo pravila spisak svih tih ljudi upravo da bi imala bazu za buduća regrutovanja. U krajnjem slučaju, na tom spisku od 10.000 ljudi se nalazilo i ime Frankla, ali ne i Frojnda, koji se nalazi samo na spisku već zavrbovanih saradnika – kaže Leljak.
On je istraživao i aktivnosti Udbe u Sloveniji i negira da su Janez Janša i Janez Drnovšek bili saradnici jugoslovenske tajne službe. Leljak objašnjava da su Drnovšek i Janša bili isključivo predmet interesovanja Udbe i da o tome postoji brojna dokumentacija.
– U Sloveniji je do otcepljenja bilo ukupno 800 pripadnika Udbe, a tadašnje vlasti su polovinu penzionisali. Reč je uglavnom o mlađim ljudima koji su svoj uticaj iskoristi u sredinama gde su živeli. Jasno, potom se dosta njih uključilo u politički život i i dalje su aktivni na slovenačkoj sceni – kaže Leljak.
Pozovi Ljubljanu radi ubistvaLeljak objašnjava da nije istoričar, već pisac istraživač iza koga je već 26 knjiga.
|
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
