Rusija je ove nedelje zauzela Vuhledar, koji se nalazi na granici Donjecka i Zaporožja, posle 18-mesečne borbe za grad.
Vuhledar se nalazi na povišenom terenu u blizini železničke pruge kojom stižu zalihe sa Krima kojeg je prisajedinila Rusija. Njegova okupacija onemogućava ukrajinske snage da prekinu ruske linije snabdevanja.
Osim toga, Rusiji omogućava kontrolu nad susednim auto-putem H-15, pokazuju podaci Instituta za proučavanje rata (ISW), ekspertske organizacije sa sedištem u Vašingtonu.
Ukrajina je tokom prošlogodišnje ofanzive potisnula ruske položaje u području u obliku polumeseca za čak 7,5 kilometara. Taj napredak bi sada mogao biti ugrožen. Ukrajinski vrhovni komandant Oleksandr Sirski je posle gubitka Vuhledara naredio jačanje odbrane u Donjecku.
“Rusko zauzimanje Vuhledara samo po sebi neće radikalno promeniti situaciju u zapadnom delu Donjecke oblasti, a ruske snage će se verovatno boriti za postizanje svojih operativnih ciljeva”, naveo je ISW.
Bitke na istočnom frontu
Rusija se borila da postigne konkretne dobitke duž celog istočnog fronta. Od februara, kada je zauzela Avdejevku, napredovala je 35 kilometara zapadno prema Pokrovsku, ali Sirski kaže da je ukrajinska kontraofanziva na Kursk u avgustu zaustavila to napredovanje.
Otprilike 50 kilometara severoistočno od linije fronta u Pokrovsku, ruske snage su celo leto gađale grad Časov Jar, ali su do sada uspele da zauzmu samo udaljeni istočni deo. Nekih 40 kilometara severoistočno od Časovog Jara, ruske snage bezuspešno pokušavaju da zauzmu Seversk.
Stotinjak kilometara severno od Severska, u Harkovu, Rusija je 26. septembra krenula u smeru Kupjanska sa 50 oklopnih vozila i tenkova. Ukrajina je odbila napad, oštetivši ili uništivši 40 vozila.
Iako je ukrajinska odbrana uglavnom izdržala nadmoćno rusko naoružanje, ruske snage su ove godine napredovale duž celog fronta, zauzevši više od 800 kvadratnih kilometara teritorije.
Udruživanje ukrajinskih saveznika
Ukrajina i Danska su u nedelju potpisale sporazum o odbrambenoj saradnji koji sadrži novi model finansiranja. Danska će dati 175 miliona evra za ukrajinsku domaću industriju oružja, što će privući dodatnih 400 miliona evra od dobiti od zamrznute ruske državne imovine. Novac je namenjen razvoju ukrajinskih dronova, protivtenkovskih mina i projektila.
Francusko-nemačka odbrambena grupa KNDS je u utorak objavila da je u Kijevu otvorila podružnicu za popravak i održavanje tenkova „leopard“, pušaka „cezar“, pušaka „gepard“, oklopnih haubica PzH 2000 i drugih sistema. Kompanija će, zajedno sa ukrajinskom industrijom, proizvoditi artiljeriju od 155 mm.
Takođe, Holandija je u subotu isporučila prvih osam F-16 Ukrajini, koja je šest aviona dobila i iz Danske, od čega je jedan izgubljen u borbi. Ukrajina kaže da joj treba najmanje 130 aviona. Zbog toga poziva zapadne partnere na više ulaganja.
Korišćenje dronova je jedno od područja u kojem Ukrajina ima jasnu prednost, kada je reč o proizvodnji i taktičkoj stručnosti nad Rusijom. Ukrajina je ove godine već proizvela 1,5 miliona dronova različitih tipova i namerava da proizvede još dva miliona, u poređenju sa Rusijom koja planira da proizvede 1,4 miliona, rekao je Zelenski ove nedelje. Ukrajina ima kapacitet da proizvede četiri miliona dronova godišnje, dodao je.
Osim toga, da bi nadoknadila nedostatak artiljerije, Ukrajina je koristila male dronove za precizno bacanje granata i druge municije na ruske položaje.
No, Rusija takođe nemilosrdno ulaže u svoju odbrambenu industrijsku bazu.
Duma je u utorak dobila nacrt saveznog budžeta za 2025. godinu, u kojem je predviđeno 13.500 milijardi rubalja (141,7 milijardi dolara) za odbranu i još 3.500 milijardi rubalja (36,8 milijardi dolara) za nacionalnu bezednost, što znači da je 41 odsto ruskog budžeta namenjeno odbrani i bezbednosti sledeće godine. Za zdravstvo, obrazovanje i druge socijalne programe planirano je manje od 70 milijardi dolara.
Prema nekim posmatračima, izgleda da velika sredstva koja Rusija izdvaja za rat u Ukrajini ne znače i napredak na terenu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
