Ako vam na račun često „ležu“ uplate gotovine koju uplaćuju drugi građani, moglo bi da vam na adresu stigne i rešenje poreznika da platite porez od 20 odsto.
Naime, ako nemate registrovano neprofitno udruženje, poreznici smatraju da na ovaj način zarađujete novac ili da – u slučaju kad uplate nisu tako česte – dobijate poklon u novcu, što se takođe oporezuje, ali nižom stopom.
Građani koji se bave nekim oblicima dobrotvornog rada – bilo da spasavaju napuštene životinje ili pomažu ugroženim sugrađanima – mogli bi neprijatno da se iznenade ukoliko na svoj račun primaju uplate novca od drugih ljudi koji podržavaju njihov rad.
Poreznici ove uplate, ako su učestale, ne smatraju donacijama, već prihodom koji podleže oporezivanju. A, u slučaju da nisu učestale, poreznici ih opet ne smatraju donacijama, već bi mogli da ih podvedu pod poklon i oporezuju po tom osnovu.
U prvom slučaju plaća se 20 odsto od poreza na dohodak, a u drugom – 2,5 odsto od primljenog novčanog poklona iznad određenog iznosa.
Ako je za utehu – poreznici ne mogu na jednu uplatu istovremeno da „razrežu“ oba poreza, već ili jedan, ili drugi.
Rešenje za ove građane koji se bave neprofitnim radom je, kako za portal N1 objašnjava Ivan Raonić, sudski veštak za poreska pitanja – registrovanje neprofitne organizacije.
– Kada se svaki pravni posao reguliše, definiše i prati kroz dokumentaciju – sužava se prostor poreskom organu da tumači uplate novca. Jer, kad god postoji dokumentacija i pravni osnov, vidi se šta je šta. Kad toga nema, poreski organ u principu taj pravni posao tumači na teret poreskog obveznika – primaoca novca – kaže Raonić.
Ako su uplate na račun fizičkog lica učestale, a ne postoje nikakvi „papiri“ koji objašnjavaju o kakvom poslu je reč, onda će primalac novca, kako objašnjava Raonić, platiti porez od 20 odsto.
– To je definisano Zakonom o prezu na dohodak građana i podvodi se pod „ostale prihode“ građana – navodi Raonić.
Poreznici, isto tako, mogu da procene da je reč o poklonu u novcu, a ne prihodu fizičkog lica.
Ovo se, prema navodima Raonića, dešava kada uplate na račun nisu toliko učestale.
– U tom slučaju primalac novca moraće da plati porez na poklon po stopi od 2,5 odsto za iznos preko 100.000 dinara – navodi Raonić.
Učestalost uplata i njihov broj ukazuju poreznicima o čemu je reč.
– Ukoliko bi se stalno nešto prihodovalo, onda bi poreski organ to tretirao kao da se građanin bavi nekom delatnošću – ne može neko stalno da vam poklanja novac, te ispada da vi prodajete neke proizvode ili usluge, a da niste registrovali delatnost. Takođe, bitan je broj različitih uplata. Ako ih imate stotinu odjednom – to nije poklon, već ukazuje da nešto radite, trgujete… – pojašnjava Raonić.
U tom slučaju, osim obaveze da se plati porez, može da usledi i prijava za neregistrovanu delatnost.
Bez papira – veće „oko“ poreznika
Rešenje za građane koji se bave bilo kakvom vrstom dobrotvornog rada za koji primaju donacije je da – osnuju neprofitnu organizaciju, tj. udruženje.
– U slučaju registrovane neprofitne organizacije važe druga pravila – svaka uplata bi se tretirala kao donacija. Pošto na tržištu nema nikakve aktivnosti, sve što bi se uplatilo na račun, smatralo bi se nedobitnim prihodom. Ako ništa ne prodaju na tržištu, neće morati da plate porez. Ako prodaju – oporezovao bi se iznos preko 400.000 dinara – kaže Raonić.
On na primeru stambene zajednice u zgradi objašnjava pojam neprofitne organizacije.
– Stambena zajednica je nedobitna organizacija i ne plaća porez. Ali, ako stambena zajednica izdaje prostor na krovu zgrade telekomunikacionim kompanijama za antene i to naplaćuje, onda bi se prihod preko 400.000 dinara oporezovao porezom na dobit – pojašnjava Raonić.
On naglašava važnost dokumentovanja svih poslova.
– Što više papira – to bolje. Što manje papira – više se otvara „oko“ poreskom organu. Jer, čim nemate papir polazi se od toga da se nešto radi mimo zakona – zaključuje Raonić.
