U hramu cele porodice

U Eparhijskom centru u Diseldorfu četvrta nedelja božićnog posta obeležena je ne samo molitvenom atmosferom liturgije, već i porodičnim duhom i radošću susreta među vernicima koji su svojim brojnim prisustvom prazniku majki – Matericama – dali posebnu lepotu.

Iako je u Severnoj Rajni Vestfaliji školski božićni raspust počeo uoči nedelje kada se ovaj praznik proslavlja i naši ljudi velikim delom krenuli put otadžbine, sabralo se na liturgiji, koju su služili sveštenici Nebojša Rakić, otac Duško Spasojevć i otac Aleksandar Sekulić, oko 300 ljudi.

Članovi hora i horovođa Pavle dodatno su ukrasili liturgiju i svečanost praznika.

Tumačeći pročitano Jevanđelje približio je u svojoj besedi otac Nebojša smisao liturgijskog okupljanja i lepotu kao i suštinu praznika Materice. Pričestila se većina prisutnih, a među njima najviše žena i dece. Posle liturgije, uz posluženje koje su pripremile vredne članice Kola srpskih sestara, okupile su se porodice, familije, prijatelji i poznanici uz radosne razgovore. A nekoliko žena nudilo je decu slatkim đakonijama kako bi se po našem tradicionalnom običaju „razvezale“ od svojih ogrešenja.

O običajima, veri i čuvanju tradicije razgovarali smo sa Majdom Milunović koja je, došavši iz Duizburga, sa porodicom, suprugom Mladenom i ćerkama Anom i Martom, sa prijateljima delila prazničnu radost.

– Kao mala i ja sam osetila lepotu svih božićnih praznika i sada sa suprugom želim to da prenesem i našoj deci. Za sam Božić otići ćemo u Kruševac, našoj kući i našoj familiji da proslavimo zajedno -baš kako se Božić proslavlja. Ana i Marta su još male da bih im sve objasnila, recimo nisu me jutros vezivale, ali vremenom želim sve te običaje da im objasnim i prenesem kao što su nama preneli, želim da osete i smisao i lepotu praznika i da im se raduju – priča Majda.

Dodaje da se u sredini u kojoj žive pripreme za Božić razlikuju od naših

– Ali mi se držimo naše vere i naših običaja. Za sada je tako, tek je starija ćerka sa polaskom u vrtić počela da upoznaje i drugačije običaje, ali nadam se da ćemo, kao i mnogi ovde, sačuvati našu tradiciju u našoj porodici i srpskoj zajednici – sa iskrenom željom rekla je Majda.

Duhovna hrana

Kao i porodica Milunović i porodica Milanke Perić je crkvena. Sinovima Deinu i Deu ona se trudi da učini prijatnim i dragim boravak u hramu, pa kao i svaka majka na rukama ih drži i kada zaspe tokom službe. Za trenutak ih napustivši, ali krajičkom oka budno motreći na sinove, Milanka nam je ispričala šta joj znači ovaj praznik kao i dolasci na bogosluženja.

– Ovde sam saznala nešto što mi je kao majci mnogo bitno, što mi je na neki način „oči otvorilo“. Shvatila sam kolika je uloga majke i postala sam svesna bogolikosti koju se trudim u svakodnevici da sačuvam. Materice mi znače jer me upućuju na duhovno uzdizanje kroz decu. Podsećaju me da se trudim, da budem dostojna predivne majčinske uloge koja mi je data.

Dodaje, da, iako je krštena, nije ranije redovno išla u crkvu.

– Ali od kada sam krenula osnažila me je duhovna hrana koju ovde nalazim i trudim se koliko mogu da i deca to osete. Učim ih polako i istoriji i duhovnosti. Za decu je bitno da prihvate tradiciju, da im bude draga i da rado dolaze. Meni beskrajno znači da i oni jednoga dana spoznaju lepotu hrišćanskog pogleda na svet – da sve ljude dožive kao bližnje svoje – sa nadom i mirom u glasu rekla nam je Milanka.

Decu uče veri i tradiciji

U porodičnom i prazničnom duhu sreli smo se i sa porodicom Vuković. Kao i njihove ćerke Valentina i Kristina, Zorica i Slobodan su rođeni u Nemačkoj, a na liturgiju su došli iz Oberhauzena.

– Ovaj praznik najviše mi znači u porodičnom smislu, došli smo zajedno i pripremamo se za Božić učeći decu našoj veri i tradiciji. Suprug i ja želimo pre svega da one steknu osećaj za našu Crkvu, da požele da dođu ovde bar oko praznika ako ne mogu redovno. One govore srpski, mogu da razumeju sve ovde, a nas jako vuče sve naše – ističe Zorica.

Sa druge strane, pošto su svi rođeni u Nmeačkoj imaju puno i nemačkih i srpskih prijatelja, kombinuju običaje.

– Ali to činimo tako da uvek „vuku“ na naše. Kroz to i deca dobijaju širu sliku o svetu u kome žive, a i osećaj da svi možemo da živimo zajedno, što je jako važno“, naglasila je Zorica govoreći o ulozi i praznika i vere i tradicije koji nam čuvaju identitet, ali nam otvaraju vrata za život u široj kulturološkoj zajednici.

Pripreme za Badnji dan

I mada su mnogi koji još nisu u otadžbini mnogi u pripremama da krenu u zavičaj kako bi sa najbližima podelili toplinu najradosnijeg praznika, svi koji ostanu poželeće da to učine ovde među svojima – u okrilju crkvene zajednice. Misleći upravo na tih nekoliko hiljada ljudi koji će na Badnji dan doći da prilože vatru kojom će se Mladenac ugrejati, otac Nebojša pozvao je sve vernike, kojima je to moguće, da uzmu učešća u proslavi i u pripremama crkve kao svoje kuće za brojne dobrodošle goste.