U Bosni 50.000 vehabija

Na prostoru Balkana jača radikalni islam. U 21 paradžematu – verskim grupama koje ne priznaju opšte prihvaćeno praktikovanje islama i u više od 100 vehabijskih komuna nalazi se blizu 50.000 pristalica, a ubedljivo najviše ih je u Bosni. Ovo je zaključak više obaveštajnih službi iz regiona u koje je nedavno imao uvid Dževad Galijašević, ekspert za borbu protiv međunarodnog terorizma.

– Hrvatska Središnja obaveštajna agencija, OSA, u izveštaju iz maja ove godine iznela je podatak da je na Balkanu najmanje 40.000 „islamskih ekstremista“ i onih koji se mogu označiti kao „potencijalna opasnost“, a najveći procenat njih, više od 90 odsto se nalaze u BiH. U međuvremenu taj broj je došao do blizu 50.000 što predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju za ceo region, ali i ukazuje na alarmantno jačanje radikalnog islama u Bosni – upozorava Galijašević.

On objašnjava da je najveći broj radikalnih poklonika islama okupljen u vehabijskim zajednicama i 21 paradžematu koji su 2016. odbili poziv Islamske zajednice BiH da se integrišu.

– Vehabijski pokret po svojoj suštini ne predstavlja terorističku opasnost jer je usmeren na „pravo tumačenje islama“. Ali, brojni su primeri da su upravo pripadnici ovih zajednica regrutovani i učestvovali u terorističkim akcijama širom sveta – objašnjava ovaj stručnjak.

Galijašević upozorava da se vehabijske zajednice u BiH najtačnije mogu opisati kao „mnoštvo malih Islamskih država“.

– To su kalifati u pravom smislu te reči, „države u državi“. U svakoj toj zajednici se živi isključivo po šerijatskim pravilima i zakonima. Izgradili su svoj sistem obrazovanja koji nije usklađen sa državnim, sami donose i sprovode svoje propise, imaju sudije koji rešavaju međusobne sporove i konflikte, verske vođe, ali i svoju „muslimansku miliciju“ koja održava red i čuva zajednicu od spoljnog sveta. Država je pokazala da je apsolutno nemoćna da bilo šta učini – ističe sagovornik „Vesti“.

Ovaj stručnjak ocenjuje da je drastičan porast broja radikalnih islamista u BiH rezultat politike koju vodi vladajuća SDA, ali i činjenice da je Bosna, posle pada Islamske države postala Meka za sve koji su se borili na Bliskom istoku.

– Bežeći od mogućih sudskih postupaka, većina njih je utočište pronašla upravo u paradžematima u Bosni. Niko ne zna ni koliko je tih ljudi, ali ni ko su oni, jer su došli bez ikakvih dokumenata. U međuvremenu su mnogi od njih postali verski učitelji, ali i instruktori vojne obuke. Javna je tajna da u većini tih naselja funkcionišu paramilitarni kampovi za obuku i regurtaciju.

Galijašević tvrdi da se proces ubrzane radikalizacije BiH sinhronizuje iz islamskih centara u Saudijskoj Arabiji i Kataru, ali uz saglasnost SAD i Velike Britanije.

– Teško je poverovati da vodeće zapadne zemlje ne znaju šta se dešava u Bosni. Upravo suprotno, oni to odlično znaju zato što upravo te ljude koriste za svoje tajne operacije u Evropi i na Bliskom i Srednjem istoku. To je i ključan razlog zbog čega Bakir Izetbegović i SDA imaju blagonaklon odnos Zapada prema otvorenoj težnji za unitarizacijom BiH – zaključuje Galijašević.

Strah od odmazde

Galijašević ističe da se većina vehabijskih kampova nalazi u ruralnim sredinama, daleko od naseljenih mesta ili gradova, a da lokalna policija ništa ne preduzima iz straha od odmazde.

– Do sada je bilo više desetina slučajeva napada na policijske stanice ili policajce, obične građane. U javnosti su se pojavili samo neki od njih poput napada na stanicu policije u Zvorniku ili pokušaja napada na američku ambasadu u Sarajevu. Oni tim potezima šalju jasnu poruku da su iznad zakona i kako će proći oni koji to ne prihvate.

Od Sarajeva do Maglaja

Portal Kapital
nedavno je obelodanio procene SIPA o broju i ulozi paradžemata u BiH prema kojoj je veliki broj tih verskih komuna samo deklarativno pristupio Islamskoj zajednici u BiH, a praktično nastavio po starom.

„Određen broj paradžemata je pristao da se pripoji IZ BiH, ali operativna saznanja ukazuju da su to uradili samo formalno, dok su se u praksi nastavili okupljati na starim mestima i praktikovati vlastito tumačenje krajnje konzervativnog i, može se reći, radikalnog viđenja islama. Jedan broj najradikalnijih paradžemata odbio je da potpiše protokol kojim iskazuju lojalnost IZ u BiH, tražeći da se njihovi članovi imenuju na čelu ujedinjenih džemata“, navodi se u proceni stanja bezbednosti koju je obelodanio Kapital.

Prema podacima ovog BiH portala, najveći broj paradžemata se nalazi u Sarajevu – 14, devet u Zenici, u Travniku i Novom Travniku obaveštajne službe registrovale su po osam tih zajednica, a u većem broju ih ima i u Goraždu, Mostaru, Cazinu i Kaknju. Među mestima sa više paradžemata su i Brško, Tuzla, Maglaj, Zavidovići i Srebrenik.