U Beču je zabeležen ozbiljan poraz integracione politike: prvi put više od polovine dece koja upisuju osnovnu školu – 59% – ne govori dovoljno nemački da bi pratilo redovnu nastavu. Od oko 21.500 prvaka, više od 10.900 ima status „izvanrednih učenika“ – posebna podrška zbog jezičkih teškoća. Većina te dece rođena je u Austrija i ima austrijsko državljanstvo.
Ovi podaci ukazuju na dubok sistemski problem. Deca koja su godinama pohađala vrtiće i predškolske programe i dalje ne savladavaju jezik zemlje u kojoj žive. Umesto jasnog i doslednog učenja nemačkog, politika se oslanjala na parcijalne mere i formalne programe. Nastavnici su prinuđeni da rade sa preopterećenim odeljenjima u kojima je ponekad samo jedno dete maternji govornik nemačkog, što dodatno usporava nastavu i snižava opšti nivo znanja.
Posebno zabrinjava činjenica da se škole sve češće pretvaraju u improvizovane jezičke centre. U pojedinim gradskim opštinama procenat dece sa ozbiljnim jezičkim teškoćama prelazi dve trećine, pa osnovno obrazovanje gubi svoju suštinsku ulogu. Umesto znanja, discipline i vaspitanja, u prvi plan dolazi puko „snalaženje“ u učionici.
Takav razvoj nije slučajan. On je posledica dugogodišnjeg političkog izbora da se broj dolazaka stavlja ispred kvaliteta integracije. Dok se vlasti pozivaju na „raznolikost“, cenu plaćaju škole, nastavnici i roditelji: pad obrazovnog standarda, rast socijalnih napetosti i sve veći jaz među decom već u najranijem uzrastu.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovo nije samo loša statistika, već ozbiljno upozorenje. Kada deca rođena u zemlji ne mogu da govore njen jezik, to nije neuspeh pojedinaca, već dokaz da je integracija svedena na parolu. Bez jasnih pravila, odgovornosti i insistiranja na znanju, posledice će biti dugoročne – urušavanje školstva i društvo koje se deli već u školskim klupama.
Piše: Stefan Stojanović
