Istoričar Aleksandar Životić ističeda je jasno da sukob u Ukrajini ulazi u novu fazu, da je potpuno očigledno da se ide ka jednom produženom sukobu čiji se kraj ne nazire.
Ukazuje da je „Azov“ prilično kontroverzna formacija, što će Rusija sada iskoristiti s obzirom na optužbe koje postoje na račun njenih vojnika pre svega u okolini Kijeva i izvršiti svojevrstan udar i na tom planu.
Ono što je izvesno – sukobu se ne nazire kraj, pomeranja na frontu se različito tumače u Moskvi i Kijevu, a najviše pažnje je privukla vest da će ruski istražitelji identifikovati nacionaliste „Azova“ koji su se predali i proveriti da li su umešani u zločine počinjene nad civilnim stanovništvom.
Redovni profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić ističe da se rat vodi i na medijskom planu i da su česte dezinformacije.
Da bismo imali iole objektivnu sliku dešavanja u ratom zahvaćenim područjima, potrebno je, kaže, da se ukrste sve informacije.
– Što se tiče slike sukoba, jasno je da se ulazi u novu fazu, odnosno da je ušao još pre nekoliko nedelja i očigledno je da je reč o produženom sukobu čiji se kraj ne nazire – naglasio je Životić.
Objašnjava da su operacije nepredvidive, počelo se sa maksimalističkim težnjama, front je bio od Kijeva do Krima, ali onda se to sužavalo, sukob se sveo na prostor Donbasa i Hersonske oblasti.
– Iz Moskve vidimo uveravanja da sve ide po planu, da se ciljevi ostvaruju. Međutim, vidimo i da se ciljevi stalno menjaju kao i prioriteti, da su sada operacije krajnje ograničene na prostor Donbasa. I to je nešto što karakteriše sve što se dešava poslednjih dana – precizirao je profesor.
Kakav će biti udar Rusije na „Azov“
Što se tiče informacije da će ruski istražitelji identifikovati nacionaliste „Azova“ koji su se predali i proveriti da li su umešani u zločine počinjene nad civilnim stanovništvom, Životić ističe da je potpuno nejasno kako će to ići, zato što dalaze oprečne informacije i iz Moskve i iz Kijeva.
„U početku su dolazile informacije da je razmena ugovorena, a sada se govori o tome da će na ruskoj strani biti određenih filtracija, kako oni to kažu. To je jedna unikatna ruska tradicija još iz staljinističkog doba, samo sad u nekim modernijim varijantama“, navodi Životić.
Pretpostavlja da u Rusiji imaju informacije na osnovu kojih će vršiti određene provere.
Nejasno je, kako navodi, kako će Rusi sprovoditi ono što je definisano međunarodnim ratnim pravom.
– ‘Azov’ jeste sastavljen od ukrajinskih nacionalista, međutim, to je formacija koja pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine. Sam ‘Azov’ je prilično kontroverzna formacija, što će Rusija iskoristiti s obzirom na optužbe koje postoje na račun njenih vojnika pre svega u okolini Kijeva. Dakle, da izvrše svojevrstan udar i na tom planu – smatra Životić.
Stav Đukanovića izraz političkog kontinuiteta
Komentarišući posetu crnogorskog predsednika Mila Đukanovića KiM i njegovu podršku inicijativi Prištine da se učlani u Savet Evrope i u druge međunarodne organizacije, Životić ističe da je stav Đukanovića o tome manje-više nepromenjen i u skladu s onim što je Crna Gora proklamovala još 1998. godine.
„Vidimo da je to sada izraz jednog političkog kontinuiteta“, ocenjuje on.
„Snažni interesi Turske na Balkanu“
Što se tiče sporazuma potpisanih u Turskoj kojim je ugovoreno da Ankara isporuči naoružanje kosovskim Albancima, Životić naglašava da Turska ima veliku ulogu u naoružavanju kosovskih bezbednosnih snaga i da je veoma poznato.
Podseća da je Turska jedna od prvih zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, jedan je, navodi, od sponzora te nezavisnosti, a na oružanom planu je više puta pomogla kao i na planu obuke.
Kaže da to nije ništa novo, jedino što za našu javnost ponekad predstavlja iznenađenje, s obzirom na to da u javnosti imamo prisutan element koji govori o veoma dobrim srpsko-turskim odnosima.
– Vidimo da postoje vrlo snažni turski interesi na Balkanu koji se tiču pre svega Kosova i Metohije, prostora Raške oblasti, ali i iznad svega prostora BiH, gde Turska jednostavno nameće svoje stavove i predstavlja se kao bitan faktor kada su najvažniji problemi – zaključio je Životić.
