Nemačka federalna služba za zapošljavanje objavila je da je broj nezaposlenih premašio tri miliona, a to nisu jedine loše vesti s obzirom da je nemačka ekonomija u drugom kvartalu ove godine opala za 0,3 odsto, pa se može reći da je privredni prosperitet zemlje u opasnosti, piše danas „Bild“.
Američka privreda je, poređenja radi, u istom periodu ostvarila rast od čak tri odsto.
Kako navodi list, recesija u Nemačkoj traje već tri godine, što se nije dogodilo nikad u istoriji Savezne Republike, a znakova poboljšanja nema na vidiku.
Broj korporativnih bankrota je u julu povećan za 19,2 odsto u poređenju sa godinu dana ranije, a i inflacija je ponovo u porastu, tako da su cene u avgustu porasle za 0,2 odsto.
Nemački kancelar Fridrih Merc je u ovoj kriznoj situaciji u subotu najavio oštre mere štednje, rekavši da se u Nemačkoj godinama živelo preko realnih mogućnosti, kao i da je današnji sistem neodrživ uz prihode koji se ostvaruju.
Iako je kancelar građanima obećao da će od leta osetiti primetna poboljšanja, dogodilo se upravo suprotno, navodi „Bild“.
Vlada sastavljena od koalicije demohrišćana i socijalista, CDU/SPD, sada je pod ogromnim pritiskom, a Merc je najavio “jesen reformi”. Vlada planira reforme penzionog i zdravstvenog sistema, istovremeno se žaleći na teret socijalnih davanja.
Jens Špan, lider poslaničke grupe CDU/CSU u parlamentu, izjavio je da socijalna davanja iznose 42,5 odsto, što je rekordno visok iznos.
Savetodavni odbor ministarstva ekonomije upozorio je da željena socijalna politika preti da dugoročno oslabi makroekonomski razvoj, uz stagnaciju i gubitak međunarodne konkurentnosti.
Zbog svega toga, vladajuća koalicija je za sada odložila reformu penzija, pa se očekuje da nadležna komisija neće predstaviti predloge u tom smislu pre sredine 2027, dodaje „Bild“. Isto tako, odloženo je i pitanje rešenja zdravstvenog osiguranja čijim fondovima će naredne godine nedostajati četiri milijarde evra, a 2027. čak 12 milijardi, navodi nemački list.
Udeo sredstava za socijalna davanja u okviru BDP-a u Nemačkoj je rastao, pa je tako 1990. iznosio 24,1 odsto, a danas je to 31,2 procenta, što znači da skoro svaki treći evro od ukupne ekonomske proizvodnje sada odlazi na socijalna davanja.
Istovremeno, sve veći broj Nemaca odlazi na bolovanje, pa su tako 2004. zaposleni u proseku odsustvovali sa posla 8,7 dana, dok je 2023. taj broj iznosio čak 15,1 dan.
Nemačka ima i još jedan minus, a to je da ima veoma skupu proizvodnju i troškove rada koji su među najvišima na svetu, navodi „Bild“.
