„Tramp želeo da status Kosova prilagodi granicama Srbije“

Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les tvrdi da premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti nema međunarodnu podršku za zahtev da Srbija bezuslovno trebalo prizna Kosovo, ali da i SAD i EU podržavaju ideju o sporazumu koji podrazumeva uzajamno priznanje u postojećim granicama.

Les je to rekao na pitanje da prokomentariše na koga se Kurti oslanja kada ističe tako maksimalisričke zahteve – međusobno priznanje i to u paketu sa ulaskom u UN.

– Kurtijev stav je da je kosovsko pitanje rešeno – da je nezavisnost činjenica, da Kosovo priznaje pola sveta i da Srbija više ne kontroliše kosovsku unutrašnju politiku. Na kraju, siguran sam da Kurti misli da će Srbija popustiti, i za ro vreme Kosovo ima malo podsticaja za kompromise, jer je nagrada za članstvo u EU tako udaljena – rekao je Les.

On ocenjuje i da je moćna politička karta Srbije to što sprečava nezavisnost Kosova, jer, kako kaže Beograd ne košta ništa održavanje kosovskog pitanja kao zamrznutog sukoba.

On ističe da je jasno da SAD i EU žele da Kosovo garantuje Srbima autonomiju u vidu ZSO kao kuid pro kuo za priznanje i podseća da to je nešto što je Kurti do sada odbijao da uradi, jer je, kako kaže, brzo rešenje kosovskog problema malo verovatno.

Kurti se, kaže, suočava i sa teškom borbom da dobije podršku javnosti za uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Prema njegovim rečima, ono što bi moglo da promeni stav Kurtija oko ZSO je pritisak SAD, kakav je primenila administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa 2020. godine, odnosno da, kako kaže, prisile Prištinu pretnjama da će blokirati pomoć i povući trupe.

– Ali to je samo polovina jednačine, jer takođe ne vidim kako Srbi prihvataju američki i evropski dogovor – rekao je Les.

Na podsećanje na njegove ranije izjave da pitanje granica na Balkanu još nije rešeno, on kaže da smatra jer su ljudi u regionu nezadovoljni postojećim granicama.

Kako je rekao, granica nije samo linija na mapi.

– Na Balkanu ona određuje da li su ove manjine građani drugog reda u tuđoj državi – kojima nedostaju sigurnost, prava i mogućnosti – ili su prvoklasni građani u svojoj državi. To je pitanje od suštinske važnosti koje neće nestati i moraće kad tad da bude rešeno – rekao je Les.

Dodaje da pitanje granica može da se reši samo na dva načina.

– Ili da spoljne sile preuzmu kontrolu nad tim pitanjem i upravljaju tranzicijom u nacionalne države koje izbegavaju sukob ili da odbiju da to učine – smatra Les.

Kako objašnjava to podrazumeva situaciju u nekom eventualnom trenutku povlačenja zapadne moći stvario vakuum na Balkanu koji bi lokalni akteri iskoristili da sami reše pitanje granica.

On ocenjuje i da SAD sve više sputavaju regionalni rivali poput Kine i Rusije, kao i da se u EU produbljivanja unutrašnje slabosti i da svuda „trepere znaci“ velike međunarodne krize – o čemu najviše svedoče, kako kaže, sankcije koje su velike sile nedavno uvele jedna drugoj.

Les pretpostavlja da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi politički akteri znaju kako žele da reše „srpsko nacionalno pitanje“ i da rade na tome na mnogim frontovima čekajući, kaže on, eventualni proboj, ali da ne postoji „master plan“.

– To uključuje evropske integracije, bližu integraciju sa Republikom Srpskom posebnim paralelnim odnosima, mini-Šengen i carinsku uniju EU, i suptilno promovisanje ideje o zameni teritorija između Kosova i Republike Srpske. U međuvremenu, Beograd uskraćuje priznanje Kosova i usmerava se na ne-zapadne sile – rekao je on.

Les u tom kontekstu skreće pažnju i na reakcije na slovenački non-pejper svih glavnih sila – SAD, EU, Rusije i Turske – koje se, iz različitih razloga, plaše raspada BIH i naglašava da to ne menja političku realnost na terenu da postoje dva zamrznuta sukoba na granicama Srbije, jedan koji uključuje teritoriju (Kosovo) koja ne želi da bude deo Srbije i onaj koji uključuje teritoriju (Republika Srpska) koja to želi.

– Nerešavanje ovih sukoba blokira sopstvene ciljeve Zapada na Balkanu – stabilizaciju, razvoj i integraciju regiona u zapadnu sferu – i košta Zapad vremena, energije i resursa – smatra Les.

On kaže i da najznačajniji aspekt drame oko slovenačkog non-pejpera nije bila reakcija glavnih sila, već nedostatak reakcije svih ostalih, što podseća na situaciju iz 2018. godine kada su, kaže Les, mnogi evropski akteri ćutali o ideji podele Kosova.

– Iz ovoga je jasno da u Evropi postoji određena podrška za preuređivanje Balkana i široko priznanje, ako se to može učiniti mirnim putem i rešiti strateški problem Zapada u regionu. Osećam da za ovo postoji podrška i sa druge strane Atlantika – smatra Les.

On zaključuje i da bi na to pristao Tramp da je ostao na mestu predsednika, jer je poznato da je želeo da reši status Kosova i da je bio spreman da prilagodi granice Srbije.

– Nije bio zainteresovan za očuvanje Bosne. Nije mu bilo stalo da održi nasleđe Klintonove administracije – naprotiv, mrzeo je Klintonove.

– Siguran sam da bi se, da je osvojio drugi mandat, na kraju usredsredio na pitanje Bosne, sagledao potencijal za rešavanje dva glavna problema Vašingtona na Balkanu i pokrenuo veliku pogodbu koja bi rešila nerešena pitanja državnosti u regionu – rekao je on.

Komentarišući ovogodišnju komemoraciju u Srebrenici i prethodno usvojene rezolucije u Podgorici i Prištini, Les kaže da one nacije koje se plaše onoga što vide kao srpski ekspanzionizam imaju interes da koriste događaje iz 1995. godine kao sredstvo za delegitimizaciju težnje Srba za nacionalnom državom.

– Sa druge strane, Srbi nerado prihvataju pune činjenice o onome što se dogodilo, traumatični uticaj koji je imao na Bošnjake ili razloge zbog kojih su međunarodne sudije Srebrenicu definisale kao čin genocida, jer bi to delegitimisalo nacionalne ciljeve Srba. Ova situacija će verovatno trajati sve dok srpsko nacionalno pitanje ostane nerešeno – zaključio je Les.